Панорама

ПРОДАЈЕ СЕ ПОСЛЕДЊИ ПОРТРЕТ РАЂЕН НА ПАУЧИНИ: Ево како је настао овај мистериозни занат

Јована Шведић

13. 03. 2025. у 22:51

КАРОЛ Мобли, тренутна власница последње преостале слике рађене на паучини, нуди је на продају на Сајму ефереме у Гриничу, Конектикат, 14. и 15. марта, а до овог необичног предмета дошла готово случајно.

ПРОДАЈЕ СЕ ПОСЛЕДЊИ ПОРТРЕТ РАЂЕН НА ПАУЧИНИ: Ево како је настао овај мистериозни занат

- Човек од кога сам је добила био је у деведесетим годинама и имао ју је око 40 година. Рекао је да му је рођак дао. Увек је планирао да истражи њено порекло, али никада није успео - каже она.

Како Атлас Обскура описује, на слици се налази мушки субјект, чији је идентитет изгубљен кроз векове, свечано гледа посматрача из свог овалног оквира, смештеног у благо пожутелу картонску футролу, а детаљи раскошне одеће, насликани прецизним потезима четкице од пера шљуке, и даље су јасни, али су ивице слике похабане – и то с добрим разлогом.

Ово дело није осликано на платну, већ на ефемерним нитима паукове мреже.

Иако остаје много непознаница о овој слици, постоји неколико трагова који откривају њено порекло. Поред ње су написане речи Gemälde auf Spinnengewebe, што на немачком значи "Слике на паучини", као и потпис Fr. Unterberger in Innsbruck (Tirol).

View this post on Instagram

A post shared by Ephemera Society of America (@ephemerausa)

Скоро сигурно, ова слика је прешла Атлантски океан из Тирола у Аустрији и прошла кроз острво Елис.

- Штета је што је део паучине пропао, сигурно од сталног премештања током година - каже Мобли.

Она је додала да, с обзиром на то колики је пут прешла, право је чудо да је уопште и даље очувана.

У 19. веку, Spinnwebenbilder, слике на паучини или слике на свили, биле су релативно популаран облик народне уметности у тиролским Алпима.

Због крхке природе ових ефемерних дела, мање од 100 таквих слика је преживело до данас.

Скоро све се налазе у приватним породичним колекцијама, скривене у фиокама или преношене као породично наслеђе.

Нико не зна тачно ко је први дошао на идеју да росне нити паучине и свилених гусеница могу послужити као уметничко платно. Највероватније су то били монаси из неког манастира близу Пустерске долине, алпске долине која се протеже кроз Италију и Аустрију.

До 16. века, ти монаси су усавршили мукотрпан процес сакупљања паучине, њеног прања и слојевитог наношења.

Када би се нити сјединиле у млечно белу, полу-провидну површину, растезали би их преко подлога да би формирали минијатурна платна, а затим узимали четкице.

Коначне слике католичких светаца деловале су као да лебде попут духова на прозорима манастира. Катедрала у Честеру, у Енглеској, чува један од последњих таквих приказа – слику Богородице која држи малог Христа, коју је насликао тиролски уметник Јохан Бургман.

Како су векови пролазили, световне теме су почеле да заузимају место у овим мистичним оквирима, а Мобли претпоставља да је фигура на њеној слици аустријски војник, судећи по униформи.

Војводе, војвоткиње и други припадници богатог друштвеног слоја који су могли себи приуштити портрете били су чести субјекти, заједно са пејзажима и пасторалним сценама.

Франц Унтербергер, уметник који је потписао дело, одиграо је важну улогу у популаризацији овог стила, али за ово дело наводи се да највероватније насликао сам.

Као трговац уметнинама у својој радњи у Тиролу, наручивао је слике на паучини од анонимних уметника и продавао их, што је наставио да ради до 1930-их, када је последњи уметник који је познавао овај мистериозни занат преминуо.