Панорама

НОБЕЛА ДОБИО СА ЗАКАШЊЕЊЕМ: Пре 55 година преминуо чувени физичар Макс Борн

Драгана Матовић

05. 01. 2025. у 06:30

НА данашњи дан, пре равно 55 година, преминуо је угледни немачки и британски теоријски физичар, нобеловац Макс Борн (1882-1970) који је био на челу две велике револуције у физици 20. века - теорије релативности и квантне механике.

НОБЕЛА ДОБИО СА ЗАКАШЊЕЊЕМ: Пре 55 година преминуо чувени физичар Макс Борн

Док је био шеф Института за теоријску физику Универзитета у Гетингену у Немачкој, уз њега су стасавали научници Вернер Хајзенберг, Волфганг Паули, Паскул Џордан, Ј. Роберт Опенхајмер и Едвард Телер. Ипак, Борн је био међу последњима који су као предводници квантне револуције добили Нобелову награду. Доприноси Борна за стварање квнатне механике, који је био стидљив а у време додељивања Нобелове награде 1932. и 1933, Хајзенбергу, Шредингеру и Полу Дираку и - пензионисан, врло брзо су заборављени.

Превид је коначно исправљен 1954. године. Макс Борн је потекао из богате породице јеврејског порекла. Његова мајка је умрла када је Макс имао четири године, а његов отац, лекар и медицински истраживач, умро је када је он имао 17 година. Астматичар, Макс је био физички и емоционално слаб читавог живота. Његова интересовања за математику и астрономију су га на крају довела у Гетинген, светски центар за математичка истраживања, где је открио да његов таленат лежи у примени софистициране математике на нове проблеме у физици.

Борн је био први који је развио релативистичку теорију крутог електрона. Теорија га је повезала са Албертом Ајнштајном, прво 1909. године, а затим поново у Берлину током Првог светског рата. Борн и његова супруга Хедвиг (Хеди), којом се оженио 1912. године, остали су блиски пријатељи Ајнштајнових. Њихова преписка, једно је од блага историје 20. века.