Панорама

УВЕО ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈУ У БЕОГРАДУ: На данашњи дан, пре 180 година, рођен Владан Ђорђевић, оснивач Српског лекарског друштва

Д.Б.М.

03. 12. 2024. у 07:30

ПРВИ учени српски хирург, први санитетски пуковник, оснивач Српског лекарског друштва и некадашњи начелник санитета Војске Србије, Владан Ђорђевић рођен је на данашњи дан пре равно 180 година. Био је лекар, књижевник, политичар, председник Министарског савета Краљевине Србије и оснивач Црвеног крста Србије.

УВЕО ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈУ У БЕОГРАДУ: На данашњи дан, пре 180 година, рођен Владан Ђорђевић, оснивач Српског лекарског друштва

Рођен је у Београду 1844. године, крштен је као Хипократ, са жељом родитеља да буде лекар, и то име носио је све до матуре, када на предлог Ђуре Даничића почео да користи име Владан.

Гимназију је завршио у Београду, а под утицајем Јосифа Панчића студирао је медицину у Бечу, где је и докторирао и био први школовани хирург у Србији. Да би усавршио своје хируршко знање, уз допуштење српске владе, учествовао је француско-пруском рату и у близини Франкфурта организовао ратну болницу, што му је донело војни чин.

После повратка у Србију примљен је у српску војску у којој је био први санитетски пуковник, и од 1873. године обављао је дужност личног лекара кнеза Милана. Један је од оснивача Српског лекарског друштва, Црвеног крста у Србији и покретач часописа "Српски архив". На његову иницијативу основано је и Прво београдско друштво за гимнастику и борење.

Као председник Београдске општине од 1884. до 1888. године, Ђорђевић је иницирао увођење јавне расвете, канализације, водовода и калдрмисање београдских улица. Изместио је гробље са Ташмајдана на Ново гробље, које су многи памтили и као Владановац. Био је и министар просвете и привреде у влади Николе Христића, после чега је закорачио и у свет дипломатије.

Због наводног објављивања државних тајни у књизи "Крај једне династије" Ђорђевић је 1906. године провео у затвору шест месеци. Преминуо је последњег дана августа 1930. у санаторијуму у Бадену, усамљен стар и болестан у 86 години живота. Држава га је о свом трошку "без помпе и галаме", сахранила у Београду.
У оквиру прославе стогодишњице војне болнице, у децембру 1938.године, у кругу Главне војне болнице му је откривен споменик, а Српска академија наука и уметности је 2020. годину прогласила годином Владана Ђорђевића. Тада је у Галерији САНУ одржана изложба "Владан Ђорђевић: портрет неуморног ствараоца".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације