Панорама

НЕМА ГА НИГДЕ СЕМ НА ТАРИ: Вижљасти и црвених крила којима не лете – Панчићев скакавац је светски раритет

Татјана Марковић

21. 06. 2022. у 23:53

ПАНЧИЋЕВА оморика је најчувенији становник Таре. Преживела је ледено доба и сачувала одлике далеких предака из терцијара.

НЕМА ГА НИГДЕ СЕМ НА ТАРИ: Вижљасти и црвених крила којима не лете – Панчићев скакавац је светски раритет

Њен пандан, у животињском свету је Панчићев скакавац, али за њега тек ретки знају. Светски је раритет и нема га нигде осим на Тари.

У њиховом генетском запису крије се тајна стара милионима година. Толико су се дуго генерације ових скакаваца смењивале на Тари, а после свих катастрофа и климатских изазова, током којих су изумрли њихови остали сродници. Тара је једино место у свету где се може пронаћи ова ретка и угрожена животињска врста.

- То је један од ендемита, ендемична врста, која је можда и најзначајнија у Србији и једна од интересантнијих у Европи. Мужјак је вижљаст, има ту карактеристичну коничну главу, антене су плавичасте. Женке су потпуно другачије форме, масивније, и оно што је интересантно, то има некакве везе са њиховом комуникацијом, крила су им редукована, црвене боје и не служе летењу - објашњава Иво Караман, професор на Природно-математичком факултету у Новом Саду.

Опис нове врсте скакавца, Јосиф Панчић је дао у Бечу 1882. године. Пронашао га је годину раније, у околини Мокре горе, а каснији покушаји да се ова врста лоцира били су безуспешни, све до шездесетих година прошлог века, када је утврђено да их има на Калуђерским Барама, на Тари.

- Оно што даје карактеристике Тари, односно чему Тара дугује богатство своје флоре и фауне, јесу ти кањони и клисуре који су испресецали кречњачки масив, и управо се у тим кањонима и клисурама очувала специфична микроклима, односно многе врсте су нашле ту склониште од промена временских прилика током милиона година који су иза нас - рекао је Ранко Милановић из Националног парка Тара.

Популације ових скакаваца су углавном малобројне, рањиве и под сталним су надзором заштитара Националног парка, који годинама сарађују и са Департманом за биологију новосадског Природно-математичког факултета.

Данашњи потомци ове прастаре фамилије живе у оквиру реликтних влажних шума црног бора и црњуше средњег тока реке Дрине, на врло уском простору: јављају се мозаично на око 10 квадратних километара.

Међу четири изузетно ретке биљне и животињске врсте којима је Србија дом, две су на Тари –Панчићева оморика и Панчићев скакавац, и када се схвати шта их је ту заклонило и сачувало, онда су јасне и границе и одговорност које човек пред себом мора поставити, да би природи био пријатељ.

(РТС)