ГЛОБАЛНИ ИЗАЗОВИ: Природне катастрофе не познају границе

В.Н.

08. 10. 2024. у 21:23

МЕЂУНАРОДНИ дан смањења ризика од катастрофа, који се обележава 13. октобра сваке године, пружа прилику да се укаже на важност превенције, припреме и одговора на природне катастрофе.

ГЛОБАЛНИ ИЗАЗОВИ: Природне катастрофе не познају границе

Циљ овог дана, који је установљен од стране Уједињених нација 1989. године, јесте да се подигне свест о претњама које природне катастрофе представљају по људски живот, имовину и екосистеме, али и да се промовишу глобални напори за смањење тих ризика кроз боље планирање, координацију и улагања у отпорност заједница.

Међународни дан смањења ризика од катастрофа представља прилику да се укаже на повезаност између одрживог развоја, климатских промена и смањења ризика од катастрофа, али и на хитност деловања како би се осигурала отпорност будућих генерација

Природне катастрофе су догађаји који изазивају озбиљне поремећаје у друштву и природном окружењу, укључујући земљотресе, поплаве, вулканске ерупције, олује, суше и климатске промене. Ове појаве често погађају најсиромашније заједнице и земље, које немају довољно ресурса за одговарајућу припрему и опоравак. На глобалном нивоу, природне катастрофе доводе до огромних губитака, како људских живота, тако и економске штете.

Према подацима УН-а, између 2000. и 2019. године, природне катастрофе су захватиле 4,2 милијарде људи и проузроковале економске губитке од преко 2,97 трилиона долара

Кључна порука јесте да превенција може спасити животе и смањити трошкове санације након катастрофа. Такође, овај дан промовише међународну сарадњу, јер природне катастрофе не познају границе и захтевају заједнички приступ. Технологија данас пружа бројне алате који могу унапредити прецизност прогноза и омогућити правовремено реаговање, чиме се смањује број жртава и штета. У овом контексту, изузетно је важна и едукација становништва, јер освешћеност о мерама које треба предузети може значајно допринети ублажавању последица природних катастрофа.

Сендаи оквир

Једна од кључних глобалних иницијатива која је произашла из међународних напора у овој области јесте Сендајски оквир за смањење ризика од катастрофа (2015–2030). Овај оквир је усвојен на Трећој светској конференцији о смањењу ризика од катастрофа, одржаној у Сендају, у Јапану, 2015. године. Његови циљеви обухватају смањење смртности, смањење броја погођених људи, смањење економске штете и унапређење капацитета за отпорност заједница и држава.

Да би се постигао циљ Сендајског оквира за смањење глобалних ризика и губитака од катастрофа, тема Међународног дана за смањење ризика од катастрофа (ИДДРР) 2024. је улога образовања у заштити и оснаживању деце за будуц́ност без катастрофа.

Глобална сарадња - корак за отпорност будућих генерација

Овај дан служи као подсетник да катастрофе нису неизбежне, већ да је могуће смањити њихов утицај кроз правовремено планирање, улагања и едукацију. Глобална сарадња, технолошки напредак и одрживи развој кључни су фактори у изградњи отпорнијих друштава способних да се суоче са изазовима које природне катастрофе доносе.

Чињенице и бројке

Једна милијарда деце широм света је у изузетно високом ризику због климатских утицаја, укључујући катастрофе повезане са климом (УНИЦЕФ, 2021).
Између 2015. и 2021. године, преко пола милиона школа је оштећено или уништено у катастрофама (СФМ, УНДРР)
Према УНИЦЕФ-у, око милијарду деце широм света је изложено изузетно високом ризику због климатских утицаја, укључујући катастрофе повезане са климом
2022. године, број деце погођене поплавама у Чаду, Гамбији, Пакистану и Бангладешу био је највећи у последњих 30 година
Отприлике 10% школа широм Европе налази се у подручјима која су потенцијално подложна поплавама (Европска агенција за животну средину, 2022.)
Скоро 160 милиона деце изложено је тешким и дуготрајним сушама – процењује се да ће до 2040. године свако четврто дете живети у подручјима са екстремним недостатком воде“ (УНИЦЕФ, 2019.)