МЕЂУНАРОДНИ ДАН ДУНАВА: Очувајмо реку плавом
ДАН Дунава се обележава 29. јуна у земљама широм Европе. Међународна комисија за заштиту реке Дунав (International Commision for the Protection of the Danube River, ICPDR) први пут га је обележила 2004. године.
Овај дан се обележава у целом сливу Дунава, а сама манифестација одаје почаст важној улози и доприносу Дунава и његових притока привреди, животној средини и култури региона. Дан Дунава је интегрални део сарадње подунавских земаља и прославља се како би се подигла свест за очување реке код што већег броја појединаца и како би се апеловало на рационалну употребу водних ресурса.
Према наводима комисије, Дан Дунава истиче важност брижљивог односа према и рекама у сливу Дунава, показује шта се може постићи, гледа у будућност и суочава се са предстојећим изазовима и мобилише људе да предузимају акције везане за Дунав.
Овогодишња тема је „Очувајте Дунав плавим“, инспирисана 4. Заједничким истраживањем Дунава (ЈДС4), једним од најсвеобухватнијих активности праћења површинских вода у свету.
Налази ЈДС4, који су први пут објављени 2021. године, дистрибуирани су широм слива реке Дунав како би се јавност информисала о виталним подацима о квалитету воде реке Дунав и њених главних притока.
У прослави Дана Дунава се подстиче учествовање организација и институција на свим нивоима друштва; од вртића преко средњих школа и универзитета, невладиних организација, цркава, туристичких организација, научних институција и националних или локалних влада. Промовише се и учешће јавних личности и уметника, који би лично могли да надахну јавност да делују за Дунав у свом свакодневном животу.
Донет План управљања водама на територији Србије до 2027. године
Влада Републике Србије, на седници одржаној 6. априла 2023. године, донела је Уредбу о утврђивању Плана управљања водама на територији Републике Србије до 2027.године.
План је кључни документ у процесу управљања водама, који за циљ има достизање доброг статуса свих вода у складу са принципима Оквирне директиве о водама. Израђен је уз сарадњу надлежних институција система (доносилаца одлука), стручњака, као и уз учешће јавности. Документ обухвата све елементе од карактеризације вода и анализе тренутног стања, до дефинисања програма мера за шестогодишњи плански период које ће, у перспективи, омогућити достизање постављених циљева животне средине који су дефинисани за сва водна тела површинских и подземних вода.
Пример из праксе
Искуства говоре да свој допринос заштити река морају дати и компаније. Наиме, индустрија за своје процесе користи значајне количине воде те је важно колико се воде захвата, из којих водотокова и да ли се она пречишћена враћа у природу. Део одговора на питања о коришћењу вода у индустрији потражили смо у једној од највећих домаћих компанија, НИС-у.
У овој нафтној компанији истичу да воду захватају из најмање осетљивих водних ресурса чиме се штите јавни водотокови. Такође, са овим ресурсом се поступа веома пажљиво и штедљиво. На пример, удео повратног кондензата у Рафинерији нафте Панчево износи око 35 одсто од укупно захваћене воде, што директно доприноси мањем захватању воде из Дунава.
У НИС-у се, такође, велика пажња поклања пречишћавању отпадних вода. Такође, пречишћавањем отпадних вода до захтеваног квалитета, у складу са законском регулативом, штити се и системи јавне канализације и крајњи реципијенти. Отпадне воде у компанији деле се на: технолошке отпадне воде, атмосферске отпадне воде и санитарне.
Компанија поседује укупно 408 постројења за пречишћавање отпадних вода и сваке године врши уградњу нових и замену или реконструкцију постојећих сепаратора, за које се процени да је потребно.
Ово су само неки од примера на који начин одговорна производња штити природне ресурсе и доприноси унапређењу заштите животне средине. Дан Дунава је уједно и прилика да се сви подсетимо да је вода један од најважнијих природних ресурса и да је можемо очувати само заједничком акцијом целог друштва.
Занимљивости о реци Дунав
Дунав је јединствен по томе што током свог путовања од немачког Шварцвалда до румунске обале Црног мора, протиче кроз 10 земаља и 4 европске престонице.
Слив реке Дунав је други по величини у Европи и обухвата 14 држава: Немачку, Аустрију, Чешку, Словачку, Мађарску, Словенију, Хрватску, Србију , Босну и Херцеговину, Црну Гору, Румунију, Бугарску, Молдавију и Украјину.
Слив реке обухвата 817.000 квадратних километара, а у њеном сливу живи 83 милиона људи.
Уз разнолик екосистем, Дунав је извор пијаће воде и живота за 20 милиона људи (најважнији избор свеже воде за пиће у централног Европи).
Станиште је разноврсне флоре и фауне (преко 5.000 врста), укључујући 331 различиту врсту птица, као што су орао белорепан и мали корморан.
Представља трећи највећи биодиверзитет на свету. Биодиверзитет делте Дунава је близу чувеног Великог гребена Аустралије.
Делта Дунава је 1991. године уврштена у светску баштину УНЕСЦО, са неколико подручја забрањених за туристе (више од 50% резервата биосфере је нетакнуто).
УЖАС НА ДУНАВУ: Сударила се два брода, има мртвих, трага се за несталима
ДВЕ особе су погинуле, а пет се води као нестало када су се два брода сударила на Дунаву, код мађарског града Вероце, око 50 километара северно од Будимпеште, саопштила је данас полиција.
19. 05. 2024. у 12:04
ШОК У УКРАЈИНИ: Зеленски би могао да буде оптужен, све ће бити познато после 20. маја
ПРЕДСЕДНИК Украјине Владимир Зеленски би могао бити оптужен за подривање демократије у Украјини након што му мандат истекне 20. маја.
19. 05. 2024. у 08:47
КО ЈЕ ЦРВЕНИ КОМАНДАНТ? Једини Србин генерал Црвене армије - Лењин му био захвалан, страдао од Стаљинове руке (ФОТО)
ИСТОРИЈА Совјетског Савеза, светске суперсиле 20. века, упамтила је бројне хероје, борце, официре који су својим јунаштвом и резултатима задивили свет. У периоду када се СССР тек стварао и уздизао, значајан помена био је и допринос једног Србина, Данила Срдића (1896-1937), првог и јединог Србина који је био генерал Црвене армије. Ово је његова прича.
20. 05. 2024. у 11:53
Коментари (1)