РАСИПАЊЕ ХРАНЕ: Глобални проблем који има дубоке еколошке, економске и социјалне последице

РАСИПАЊЕ хране је глобални проблем који не утиче само на доступност хране и глад, већ има и дубоке еколошке, економске и социјалне последице.

Foto: Shutterstock

Према подацима Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО), готово трећина произведене хране за људску потрошњу баци се или изгуби сваке године, што износи око 1,3 милијарде тона. Овај губитак хране догађа се на различитим нивоима ланца снабдевања: у фази производње, транспорта, прераде, складиштења и, на крају, у домаћинствима и ресторанима.

Глобално, око 13,2 посто произведене хране губи се између жетве и малопродаје, док се процењује да се 19 посто укупне глобалне производње хране баца у домаћинствима, у прехрамбеним услугама и у малопродаји заједно.

Сазнајте више на ОВОМ ЛИНКУ.

Проблем је изражен како у развијеним, тако и у земљама у развоју, с тим што се у развијеним земљама већи део хране баца у фази дистрибуције и потрошње, док је у земљама у развоју проблем више везан за фазу производње и складиштења, због слабијих технолошких ресурса и инфраструктуре.

Последице расипања хране

Расипање хране има значајне еколошке последице.

Производња хране захтева огромне количине воде, енергије и земљишта, а када храна заврши као отпад, ти ресурси су изгубљени. На пример, према подацима ФАО-а, око 250 кубних километара воде годишње се користи за производњу хране која се на крају не конзумира. Такође, бацање хране доприноси емисији гасова стаклене баште, јер када храна пропада, ослобађа метан – гас који има много већи потенцијал за загревање атмосфере од угљен-диоксида. С економске стране, бацање хране представља расипање вредних ресурса и инвестиција. Према проценама, глобални економски губици услед бацања хране износе око 940 милијарди долара годишње. У контексту глобалне глади, која погађа око 820 милиона људи, ови губици додатно наглашавају потребу за ефикаснијим системима управљања храном.

Смањење расипања хране доприноси смањењу емисија гасова с ефектом стаклене баште, као и бољем управљању природним ресурсима, чиме се подржава постизање одрживе будућности и остварује један од Глобалних УН Циљева одрживог развоја – 12 Одговорна потрошња и производња.

Иницијативе и решења

Смањење губитака хране захтева заједничке напоре на свим нивоима друштва – од влада и приватног сектора, до индивидуалних потрошача. Иновације у пољопривредним технологијама, бољи системи за складиштење и транспорт, као и подизање свести међу потрошачима о важности правилног управљања храном, кључни су елементи у борби против овог проблема. У многим земљама већ су покренуте иницијативе за редистрибуцију вишка хране, као што су банке хране, које сакупљају храну од произвођача, супермаркета и ресторана и дистрибуирају је онима којима је потребна. Такође, бројне организације раде на подизању свести о важности планирања оброка, правилног чувања хране и смањења прекомерне куповине.

Улога образовања и медија је кључна у стварању промена на индивидуалном нивоу. Погледајте апликацију која вам може указати како мале промене у вашем свакодневном животу, могу учинити много за нашу планету AWorld for Act Now.

Потрошачи морају бити свесни последица својих избора када је у питању бацање хране, и подстакнути да усвоје одрживије навике – попут компостирања, правилног складиштења хране и смањења потрошње производа с кратким роком трајања. 

БОНУС ВИДЕО: ПРИМЕРИ ИЗ ЈАПАНА

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације