СВЕТСКИ ДАН ДИВЉИХ ВРСТА: Очување биоразноликости за будућност
СВЕТСКИ дан дивљих врста је међународни дан који се обележава 3. марта сваке године са циљем да се подигне свест о вредности и значају дивљих врста за животну средину и човечанство.
Foto: Instagram/divlja_srbija
Овај дан су успоставиле Уједињене нације 2013. године, као датум када је потписана Конвенција о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре (ЦИТЕС) 1973. године.
Дивље врсте су неопходне за одржавање равнотеже и здравља екосистема.
Људи се свуда ослањају на дивље животиње и ресурсе засноване на биодиверзитету да би задовољили своје потребе - од хране, до огрева, лекова, становања и одец́е. Да бисмо уживали у благодетима и лепоти коју природа доноси нама и нашој планети, људи морају да раде удружено како би осигурали да екосистеми могу да напредују и да биљне и животињске врсте могу да постоје за будуц́е генерације.
Међутим, људске активности попут крчења шума, урбанизације, загађења, прекомерног лова и риболова, као и климатске промене, озбиљно угрожавају многе дивље врсте и њихова станишта.
Према Црвеној листи Међународне уније за заштиту природе (ИУЦН), око 37.400 врста је тренутно угрожено од изумирања, што је око 28% процењених врста на Земљи
- 50.000 дивљих врста задовољава потребе милијарди широм света.
- 1 од 5 људи широм света ослања се на дивље врсте за приход и храну.
- Можда је изненађење, али кактуси, морске алге, жирафе, папагаји и храстови су групе угрожених врста.
Светски дан дивљих врста је прилика да се подстакне глобална акција за заштиту и очување дивљих врста и њихових станишта, као и да се покаже солидарност и сарадња међу различитим актерима, као што су владе, организације, заједнице, научници, медији и појединци.
Светски дан дивљих животиња је прилика да се прославе бројни лепи и разноврсни облици дивље фауне и флоре и да се подигне свест о мноштву користи које њихово очување пружа људима. Истовремено, обележавање овог дана нас подсец́а на хитну потребу да се појача борба против криминала над дивљим животињама и смањењи негативни утицај које људи изазивају својим деловање, а које опет има широк спектар економских, еколошких и друштвених утицаја. С обзиром на ове различите негативне ефекте, УН циљ одрживог развоја 15 – Живот на копну, фокусира се на заустављању губитка биодиверзитета.
Наш регион је дом вука, медведа и риса
Будући да се они налазе на врху ланаца исхране, њихова улога је да одржавају равнотежу, као и да шуму и остале врсте у шуми одржавају здравим.
Додатно, имају улогу „чистача” мртвих животиња, чиме спречавају ширење разних болести које могу да буду опасне и за људе.
Без великих звери, шуме не би биле овакве каквим их познајемо. Међутим, велике звери су под константном претњом да њихова станишта нестану и буду фрагментисана због изградње аутопутева и друге инфраструктуре као и због екстензивне пољопривреде.
Један од кључних корака у очувању дивљих врста је успостављање и ефикасно спровођење заштићених подручја, као и усвајање одрживих пракси у експлоатацији природних ресурса.
Едукација и подизање свести о важности очувања дивљих врста играју кључну улогу у остваривању дугорочних циљева заштите биодиверзитета.
Предраг Костин
Програми образовања о природи требало би да буду интегрисани у школске и ваншколске активности како би се младима пренела важност очувања природе и дивљих врста.
Такође, важно је подстицати грађане да предузимају индивидуалне кораке за смањење свог еколошког отиска, попут рециклирања, подршке локалним иницијативама за очување природе, и промоције одрживих животних стилова.
Светски дан дивљих животиња 2024. (#WWД2024) фокусира се на дигиталне иновације и наглашава како технологије и услуге дигиталне заштите могу да подстакну очување дивљих животиња, одрживу и легалну трговину дивљим животињама и коегзистенцију између људи и дивљих животиња. Тема из 2024. године, „Повезивање људи и планете: Истраживање дигиталних иновација у очувању дивљих животиња“, препознаје утицај дигиталних алата на екосистеме и заједнице и и њихову све већу повезаност.
Препоручујемо
ЈЕДНА ГРЕШКА ИХ КОШТАЛА ЖИВОТА: Откривен узрок несреће у којој су страдали Ана Радовић и њен пријатељ (ФОТО)
АУТОМОБИЛ са телима Ане Радовић (20) и Александара Масалушић (37) пронађен је јуче на магистралном путу Пожега-Чачак, а прве информације из истраге указују да је узрок тешке несреће пребрза вожња, односно неприлагођена брзина условима на путу.
27. 11. 2025. у 18:47
У ХИТНОЈ ПОМОЋИ СЕ ЈАВИЛИ НА ПОЗИВ СА АНИНОГ ТЕЛЕФОНА: "Новости" откривају шта се дешавало након страшне несреће код Чачка
АНА Радовић (20) из Чајетине и њен пријатељ Александар Масалушић (37) погинули су у тешкој саобраћајној несрећи у Овчарско-кабларској клисури, када су се сурвали са пута Чачак-Пожега, а након несреће са Аниног телефона "ајфон" упућен је позив хитној помоћи, сазнају "Новости".
27. 11. 2025. у 14:19
ОЛИВЕРА СМЕЊЕНА: Нови уредник на РТС - муж познате певачице, дуго је на јавном сервису
НА ТОЈ позицији у РТС-у је годинама уназад била Оливера Ковачевић.
26. 11. 2025. у 12:55
Коментари (0)