НА ИТ СМЕРОВИМА - ПРАЗНЕ КЛУПЕ: Нови гимназијалци променили интересовања, заобишли некад изузетно популарна одељења

ГИМНАЗИЈА "Бора Станковић" у Врању ове године није уписала ниједног ученика у ИТ одељење, у новосадској Гимназији "Јован Јовановић Змај" остало је празно чак 46 од 60 места, док су слични резултати забележени широм Србије.

фото: olga Yastremska / Alamy / Profimedia

Од укупно 38 гимназија у Србији које имају овај образовни профил, само три су успеле да попуне планирану квоту - Трећа и Девета београдска гимназија, као и Гимназија у Крушевцу.

После неколико година узастопног пада интересовања за специјализована одељења за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику, намеће се питање да ли је време да држава преиспита њихову мрежу, број одељења, али и саму сврху њиховог постојања. Резултати првог уписног круга за средње школе показали су да су управо ИТ одељења у гимназијама највећи губитници овогодишњег уписа јер су специјализована одељења за информатику у великом броју школа остала полупразна.

Најдрастичнији пример је Врање, где у Гимназији "Бора Станковић" није распоређен ниједан ученик, иако је планиран упис 20 првака. То практично значи да одељење неће бити формирано. У новосадској Гимназији "Јован Јовановић Змај", попуњено је свега 14, па је празно остало чак 46 места. У Првој крагујевачкој гимназији од 40 места остало је непопуњено 29, а у београдској Гимназији "Патријарх Павле" празно је 21 место. Изненађење је и Земунска гимназија, која је успела да упише свега пет од планираних 20 ученика, што није довољно за формирање одељења. Слободних места има и у Првој и Осмој гимназији, као и у школама у Смедереву и Младеновцу.

Према речима професора Александра Маркова, председника ЕДУ форума, овакви резултати нису неочекивани, већ - наставак тренда.

- Ове године у већини београдских гимназија није било већих одступања када је реч о бодовима за упис. Оно што изненађује јесу управо ИТ смерови. У готово свим гимназијама остало је много слободних места. То показује да интересовање континуирано опада - каже Марков. - ИТ смер је практично на силу уведен у гимназије, а по свом профилу више подсећа на образовне профиле у стручним школама. У време када је уводен, упркос упозорењима да гимназије немају довољно наставног кадра, нити постоји толико велики број ученика који би могли успешно да похађају овакав програм, директори су се утркивали ко ће отворити ново одељење. Данас видимо последице такве политике.

Он оцењује да су и родитељи и ученици временом постали опрезнији.

- После почетног ентузијазма постало је јасно да ова одељења нису испунила очекивања. Није била реткост ни да ученици који их заврше уопште не уписују ЕТФ или друге информатичке факултете, већ одлазе у потпуно друге области - каже Марков.

Са друге стране, директор Гимназије "Патријарх Павле" Јасмин Николовски сматра да сама идеја специјализованих ИТ одељења није спорна, али да би требало пажљиво размотрити њихов обим.

- Код нас се пријавило 73 ученика, 62 је изашло на пријемни испит, али је тест положило свега 30 кандидата - каже Николовски. - Не бих рекао да је интересовање драстично мање, већ да је ниво знања из математике слабији него ранијих година. Тест није био тежи, концепт је остао исти.

Он сматра да оваква одељења имају смисла, али не у сваком граду и не у свакој школи.

- Треба промислити у којој мери и у којим гимназијама треба да постоје - истиче Николовски. - Најважније је питање кадра који предаје у тим одељењима, али и опреме и услова рада. Није довољно само отворити смер. Потребно је обезбедити квалитет наставе.

Специјализована ИТ одељења уведена су са идејом да окупе најталентованије ученике и одговоре на потребе тржишта рада које све више тражи стручњаке из области информационих технологија. Међутим, неколико година касније поставља се питање да ли је њихова мрежа постала преширока у односу на стварне потребе и интересовање ученика.Посебно када се има у виду да се исти образовни садржаји, уз одређене разлике, изучавају и у природно-математичким одељењима гимназија, као и у стручним школама које образују ИТ кадар.

Овогодишњи упис зато отвара дилему коју ће Министарство просвете тешко моћи да игнорише, да ли је време да се број ИТ одељења прилагоди реалним потребама или да се редефинише концепт због којег су она пре неколико година и уведена. Јер када у једној гимназији нема ниједног заинтересованог ученика, а у највећем броју остаје на десетине празних места, питање више није само колико је смер атрактиван, већ да ли је постојећа уписна политика и даље одржива.

Препоручујемо

Образовање

0 0

ТРЕЋИ РОК ЗА УПИС У СРЕДЊЕ ШКОЛЕ 21. АВГУСТА: Министарство припрема опсежне реформе

13. 07. 2026. у 14:54

Образовање

0 0

АНАЛИЗА УПИСА У СРЕДЊЕ ШКОЛЕ: Ево где су попуњена сва места а где је остало празних клупа

13. 07. 2026. у 13:21

Образовање

0 0

КЛУПЕ ПУНЕ СТУДЕНТИ ИЗ РЕГИОНА: Усвојен споразум који омогућава лакши упис младих из држава бивше Југославије

13. 07. 2026. у 11:27

Образовање

0 1

ОДРЖАЛИ ВИШЕ ОД 20 КОНЦЕРАТА: Ђаци музичких школа на јесен свирају у Народној скупштини

09. 07. 2026. у 15:10

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације