НАУКОМ И ИСТРАЖИВАЊИМА ПРЕТЕКЛИ СМО БОГАТИЈЕ: Шта Универзитет у Београду "држи" међу 1,9 одсто најбољих у свету

Универзитет у Београду је после Атинског универзитета, неспорно научно и образовано најзначајнији универзитет у југоисточној Европи. Ту позицију стабилно држи већ петнаестак година.

Фото Танјуг

Универзитети из Пољске, Естоније, Словеније, Хрватске, Мађарске и Румуније, без обзира на то што су државе чланице Европске уније, нису боље пласирани од београдског. Универзитет у Истанбулу је значајно већи од нашег, Истанбул је неколико пута већи град од Београда, али је УБ много боље пласиран.

Ово нам је рекао Зоран Николић, проф. Физичког факултета коментаришући пласман УБ на листи "Глобал 2000" Центра за светско рангирање универзитета на којој је УБ заузео 387. место од укупно 21.462 рангирана универзитета широм света.

Иначе, наш највећи универзитет прошле године био је пласиран на 376. месту, годину раније на 362, а 2022. заузимао је 348. позицију. Исто то место припало му је и 2021, а годину пре био је на 346. То показује да је унвиверзитет у Београду континуирано већ дуже време налази међу 1,9 одсто најбоље рангираних високошколских установа у свету.

Проф. Николић који више од 15 година прати различита рангирања универзитета у свету, истиче да је ово последица дуге традиције нашег универзитета кога одликује добра школа, стабилно висок ниво образовања, квалитетна наука и препознатљив квалитет научне миграције наших научника у свету, који су бивши студенти УБ и успешни ван граница наше земље.

Овај професор наглашава да су највећи број научних радова УБ створили истраживачи у наставним звањима на факултетима - готово 70 одсто. Он напомиње да универзитети из богатих земаља имају значајно боља средства за рад, бољу опрему и значајно већи буџет, као и природно већу повезаност са другим универзитетима из земаља ЕУ.

- Универзитет у Београду оскудева у институционалном повезивању са иностранством, оскудева у опреми и средствима за рад, истраживачи су организовани су у мањим научним групама и све резултате које постижу чине индивидуланим радом чланова истраживачких група на свим факултетима и институтима Универзитета у Београду - истиче професор.

Иначе, кључни елементи за рангирање универзитета према CWUR листи су: квалитет образовања, запосленост алумниста (бивших студената), квалитет факултета, истраживачки учинак, научни радови, публикације високог квалитета, утицајност и цитираност.

Анализирајући ове елементе проф. Николић истиче да је образовање добило 25 бодова и да смо по томе на позицији 510.

- Тај индикатор мери број бивших студената универзитета који су добили највиша академска признања у односу на величину универзитета - појашњава он. - На другом елементу - запосленост алумнија добили смо 25 поена, а тај индикатор мери просечан број бивших студената универзитета који су заузимали водеће позиције у 2.000 највећих светских јавних компанија од 2011. године. Индикатор - квалитет фалултета, где смо добили 10 поена мери број запослених са универзитета у институцији који су добили највиша академска признања у 23 широке области, а који су добили најзначајније награде у 23 области у свету.

Када је реч о науци и истраживању за које нам је додељено 40 бодова и позиција 354, професор Николић појашњава да то обухвата мапирање листе часописа у 23 широке области БФИ, укључујући пољопривредне науке, уметност и хуманистичке науке, биологију и биохемију... све до свемирских наука.

Индикатор којим се мере висококвалитетне публикације донео је универзитету 10 бодова.

- На утицајности смо добили 10 бодова, а утицајни часопис је онај где је индикатор утицаја у првих пет одсто са листе, док нам је цитираност научних радова донела такође 10 бодова.

Када се све изанализира, каже проф. Николић, долазимо до закључка да су у погледу науке и истраживања у источној и југоисточној Европи испред нашег универзитета само Московски универзитет - Ломоносов, Карлов универзитет у Прагу и Национални Каподистријан универзитет у Атини.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације