ТРАЖЕ ЗАШТИТУ ЧАСОВА СРПСКОГ ЈЕЗИКА: Петицију за натпредметни статус националног језика и књижевности потписало 3.000 наставника

Љ. БЕГЕНИШИЋ

17. 02. 2022. у 09:11

ПЕТИЦИЈУ коју смо покренули, а у којој се тражи подршка иницијативи да се уведе натпредметни статус српског језика и књижевности у просветни систем, потписало је више од 3.000 професора и наставника овог предмета. Након што се оконча прикупљање потписа, Друштво за српски језик и књижевност поднеће Министарству просвете, односно министру Бранку Ружићу, иницијативу за увођење натпредметног статуса овог предмета.

ТРАЖЕ ЗАШТИТУ ЧАСОВА СРПСКОГ ЈЕЗИКА: Петицију за натпредметни статус националног језика и књижевности потписало 3.000 наставника

Фото архива

Ово је за наш лист рекао проф. Славко Петаковић, заменик председника Друштва, уз напомену да су две ствари кључне: да се повећа број часова, али да се, истовремено, не повећа норма већ запослених наставника, него да се приме нови.

- Повећање укупног броја часова подразумева отварање нових радних места за наставнике овог предмета, јер квалитетних кадрова имамо. Истовремено, то не подразумева проширење наставних програма - истиче наш саговорник.

Иначе, у тексту иницијативе од Министарства просвете тражи се да се натпредметни статус српског језика и књижевности уведе и у основним и у средњим школама. Предложено је да се број часова у шестом, седмом и осмом разреду са четири повећа бар на пет, а да се у средњој школи уведе најмање још један час.

Да би се ово реализовало потребно је променити члан 59 Закона о основном образовању и васпитању и члан 28. Закона о средњем образовању.

- Разлози за овај захтев имају националну и образовну основу - истичу покретачи иницијативе. - Матерњи језик представља темељ националног идентитета, елементарни је и најважнији посредник у изражавању духовног, интелектуалног и креативног потенцијала појединца и најприродније је везиво у очувању јединства заједнице, одржавању колективног памћења и представе о културном наслеђу нације. Пракса је показала да се ниске или високе компетенције ученика везане за српски језик и књижевност реципрочно одржавају на неспособност овладавања градивом из других предмета.

Председница Друштва за српски језик и књижевност проф. др Весна Ломпар нада се да ће Министарство просвете подржати њихову иницијативу.

- Верујем да ће нам Министарство изаћи у сусрет и повећати број часова - рекла је она за "Новости".

Истовремено, министар Бранко Ружић истакао је раније, у интервјуу за наш лист, да благонаклоно гледа на Декларацију србиста у погледу стицања натпредметног статуса за српски језик и већем фокусу на очувању свега што је нама иманентно као народу.

- Заједнички рад, свако у својој сфери одговорности, једини је прави за очување нашег идентитета - рекао је тада Ружић.

ЛОШИЈЕ НЕГО У ЕВРОПИ

НАШИ ђаци имају најмањи број часова матерњег језика у Европи, до пет недељно. Поређења ради, млађи основци у Француској имају 12, у Немачкој, Јапану и Шведској по девет. У Руској Федерацији матерњи језик има натпредметни статус, а деца имају девет часова недељно, плус књижевност. У Србији је најтежа ситуација у средњим стручним школама, где ученици имају недељно два или три часа српског језика и књижевности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.

25. 02. 2026. у 12:25

НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА: Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.

24. 02. 2026. у 09:43

Коментари (3)

А КУД ЋУ САД ЈА – цртица поводом представе Башта сљезове боје