IN MEMORIAM - Живислав Жика Богдановић (1932-1921): Симбол културног и интелектуалног Београда у другој половини ХХ века
АKO је ико био симбол културног и интелектуалног Београда у другој половини ХХ века, отеловљење најбољих традиција и животворног духа српске и југословенске престонице, био је то, у најбољем смислу Живислав Жика Богдановић.

Фото: УСУС
Набројати шта је све постигао и какве је резултате имао у нашем јавном и културном животу, заузело би простор значајно већи од онога који нам је на располагању и зато од тога одустајемо, свесни да су, нарочито у протеклој недељи, на увид јавности стављене барем најважније чињенице из његовог живота и рада. Као врстан есејист и критичар широког обзорја и богате ерудиције, од филма и блиских медија, преко стрипа до џеза, преводилаштва и издаваштва, књижевности и публицистике, енциклопедијски је познавао све ове области, а као уредник културне рубрике београдског НИН-а из његових најбољих година (1968-1976), често и критичар и колумнист овог листа, био је поуздан арбитар културног и уметничког живота.
Дипломирао је историју уметности, а стручно се усавршавао из области визуелних комуникација на Универзитету Стенфорд у САД. Као дугогодишњи директор Југословенске кинотеке (1981-1990) дао је немерљив допринос развоју наше најважније националне установе као и нашој филмској култури у целини.
Нама, млађим колегама у пољу "ширења филмске културе", што је некада био заједнички задатак и велики стручни изазов, био је драг ментор и учитељ. Врхунски оглед у овом послу била је његова серија о делима из историје филма, настала половином шездесетих година прошлог века, у ствари збирка од 18 виспрених студија о међашима једне светске антологије седме уметности, какву до тада нисмо имали и које је доцније објавио под насловом "Од филма до филма" (1962-1966). Ту се могло наћи све што смо тада желели да знамо о савременој кинематографији, као што смо откривали цело историјско сазвежђе филма у његовим студијама "Рађање америчког звучног филма" (1965) и опроштајном, тестаменталном делу "Пријатељи драги, не заборавите старе филмове", које се појавило прошле године, у издању Југословенске кинотеке.

Фото: УСУС
Светлим примером одредио је које услове мора да испуни сваки филмски критичар. То су, пре свега, општа култура, затим широко познавање теорије и праксе уметности, теорије филма и сродних медија те опште естетике, онда основе анализе филма као нарочите дисциплине духа, замашан фонд меморисаних филмова и непрекидно проучавање ауторских доприноса значајних редитеља. Исто толико важна је концизна, јасна и разумљива артикулација саме критике, која се обраћа широј публици. Ту је Богдановић био ненадмашан, али истом мером допадљив и привлачан као изврстан писац и расни публицист.
Његове филмске критике служе и данас као образац стручне оцене филмске и телевизијске праксе.

Фото: УСУС
Препоручујемо

СТРИП О СУПЕРМЕНУ ПРОДАТ ЗА 3,25 МИЛИОНА ДОЛАРА: Када се појавио коштао свега 10 центи
08. 04. 2021. у 17:55

ЗАХАРОВА О УПОЗОРЕЊУ ВУЧИЋУ ЗБОГ ПОСЕТЕ МОСКВИ: Бандитизам и уцена, тако делују терористичке ћелије
ПОРТПАРОЛКА руског Министарства спољних послова Марија Захарова данас је назвала упозорења Европске уније председнику Србије Александру Вучићу у вези његове посете Москви за Дан победе, "бандитизмом и уценом''.
30. 04. 2025. у 16:55

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

ХАОС И ДРАМА НА САБАЛЕНКИНОМ МЕЧУ: Свађа. прозивке и на крају одлазак без руковања (ВИДЕО)
БЕЛОРУСКИЊА Арина Сабаленка савладала је Марту Костјук из Украјине за пласман у полуфинале мастерса у Мадриду, а то је било све само не обичан меч.
01. 05. 2025. у 09:30
Коментари (0)