Култура

ТЕСЛА ЈЕ МОЈА ИНСПИРАЦИЈА: Утисци славног грчког кореографа и балетског играча Димитриса Папајоану о Србији

Ј. СИМИЋ

13. 04. 2021. у 09:11

СА ореолом светски угледног кореографа и играча, Атињанин Димитрис Папајоану (57) током свог четвртог гостовања у Србији у оквиру Београдског фестивала игре, први пут ће се у наредна два дана (среда и четвртак) представити публици у Новом Саду.

ТЕСЛА ЈЕ МОЈА ИНСПИРАЦИЈА: Утисци славног грчког кореографа и балетског играча Димитриса Папајоану о Србији

На Сцени Српског народног позоришта Папајоану и колеге из његове трупе представиће се савременом представом "Мастило" која је премијерно изведена прошлог лета у Торину, а после новосадске убрзо ће је видети и публика у Авињону.

- Чини ме срећним што имам прилику да играм први пут у Новом Саду и баш на сцени најстаријег српског позоришта. Драго ми је што се у Србији моје представе изводе са успехом - рекао је овај уметник у понедељак у обраћању новинарима у новосадској Градској кући.

У присуству управника СНП др Зорана Ђерића, председнице Скупштине града Јелене Маринковић Радомировић и уметничке директорке Београдског фестивала игре Аје Јунг, Папајоану је казао да је од представе "Мртва природа" с којом се први пут пре неколико година представио у Београду, започела његова фасцинација генијалношћу Николе Тесле.

- Тесла је и даље присутан у мојим радовима. У представи "Мастило" он електричну енергију мења енергијом воде. На сцени је човек у црном костиму, а око њега су сви природни феномени - открио је овај несвакидашњи уметник.

Најпре је постао познат као сликар и стрип цртач али је убрзо своју пажњу преусмерио на сценске уметности као редитељ, кореограф, извођач, сценограф, костимограф, дизајнер светла и шминке. Основао је Едафос театар игре (1986), као платформу за сопствене оригиналне сценске продукције, експерименталне игре и сценских уметности.

Планетарну славу стекао је 2004. године, као креатор церемонија отварања и затварања Олимпијских игара у Атини. Позоришту се вратио 2006. године, стварајући храбра и авангардна дела рекордне гледаности.

ЕМОТИВАН РУЧАК У РЕСТОРАНУ

ГОСТА из Атине радује што за разлику од грчких, српска позоришта раде "јер на тај начин уметници дају до знања себи и публици да су још увек живи". Носталгију за претпандемијским временима осећао је пре два дана у Београду када је после више од годину дана поново могао да руча у ресторану.