ПОГЛЕД ИСКОСА - Ђурановићев "Деспот Стефан"
АКАДЕМСКИ сликар Небојша Ђурановић (Београд, 1968) привукао је пажњу сликом "Крунисање Стефана Првовенчаног", урађеном 2018.
Фото Приватна архива
Реч је о монументалном делу, величине 3х5 метара, које за историјску позадину има на Сајму књига награђену Ђурановићеву књигу "Српски витезови у доба Немањића". Недавно је исти уметник од Града Београда добио наруџбину за још већу слику "Деспот Стефан Лазаревић под бедемима Београда", величине 2,5х6,5 метара.
То уље на платну, урађено током 2019-2020. године постављено је у свечаној сали Скупштине града и за њега су урађена посебна светла. Слика није везана за неки датум или јубилеј већ за чињеницу да тај владар није заступљен у монументалном реалистичком сликарству. Постоје слике Косовског боја, цара Душана, сеобе Срба али не и оне посвећене Деспоту Стефану.
Изведена је по свим правилима те врсте сликарства а стручни консултант за питања историјске проблематике представљене на слици био др Марко Поповић, археолог и хералдичар. Наша ликовна култура зна за уљане слике дивовског формата, рађене су у деветнаестом веку, али и у новије време. Ђурановић је направио ликовни подвиг, на формату слике који је урадио, други не би умели ни платно да затегну. Величина слике наравно не пресуђује о ликовној вредности, иначе би сваки графит био вреднији од малог Ван Ајковог "Аутопортрета". Овом џиновском уљу на платну додатни квалитет даје суштинско одређење стила у којем је урађено, од једног од најбољих наших сликара реализма.
На слици је приказан Деспот Стефан Лазаревић (1377-1427), међу најважнијим српским владарима, син кнеза Лазара, познат и као Стефан Високи. Био је владар џиновског раста, непревазиђени ратник, стратег и културни прегалац. У своје време важио је за једног од најбољих европских витезова и војсковођа, његова коњица тешких оклопника била је страшан противник на бојишту, али је он и један од највећих српских књижевника у средњем веку.
Водио је вешту политику између Турске, Угарске и Европе, у циљу очувања свог народа после пораза на Косову. Наш град је тада доживео највећу обнову и развој у средњем веку.
Деспот Стефан Лазаревић је први градоначелник Београда, а своју престоницу посветио је Богородици. Види се источни бедем доњег града ојачан кулама, а у позадини на брду горњи град (деспотов двор). Владар у пратњи бива дочекан војском и властелом, док га патријарх Никон I, свештенство и народ поздрављају. Приказан је на коњу, у оклопу са заставом двоглавог орла, као законити наследник Немањића. Ово монументално остварење не поставља се толико против духа уметности овог времена колико наслеђује један стари жанр. У време када је нарација у уметности презрена и одбачена, Небојша Ђурановић обновио је жанр историјског сликарства, који потиче још од античких мозаика и, како видимо, постоји и у овом времену, када мануелне уметности и вештине одумиру.
Препоручујемо
ПОГЛЕД ИСКОСА - ПОВРАТАК СЛИЦИ: Слободан Радосављевић, слике, Галерија Луцида, до 11. 2.
26. 01. 2021. у 18:21
УКРАЈИНЦИ ОБОРИЛИ НОВИ РУСКИ ДРОН: Запрепастили се шта се налази у њему
ЈЕДНОГ од првих дана 2026. године украјинска војска оборила је руски дрон новог типа. Идентификован је као „Геран-5“, брз и далекометни дрон.
23. 01. 2026. у 12:25
У ФЕБРУАРУ ПОТПУНИ КОЛАПС ПОЛАРНОГ ВРТЛОГА? Хладна маса заледиће Европу, ево шта нас очекује
НАКОН стратосферског загревања почетком фебруара, најновије прогнозе показују потенцијални потпуни колапс поларног вртлога, што ће на крају довести хладан ваздух и у Европу, пише Severe Weather Europe.
23. 01. 2026. у 14:21
НАЈСТАРИЈИ ЈУГОСЛОВЕН: Доживео 132, израсли му трећи зуби
У АКЦИЈИ некдашње ревије Yуго папир “Тражимо најстаријег Југословена“ 1978. године новинари су се запутили у село Ораш Плање удаљено од Тешња десетак километара, где је живео Мехо Хаџић.
23. 01. 2026. у 16:47
Коментари (0)