ЋУТАТИ, КУКАТИ ИЛИ РЕАГОВАТИ? Реакција на нову Басарину књигу

УДРУЖЕЊЕ Ваљеваца у Београду је јуна 2013. издало збирку сећања "Матуранти Ваљевске гимназије 1953" коју су приредили Милојко Лазић и Зорка Вукмировић.

Фото Танјуг

Приређивачи нису имали прилику да добију прилог од академика Љубе Поповића, па су у целости пренели његов интервју, које су НОВОСТИ објавиле 2. марта 2013. под насловом НИЈЕ СРПСКИ КУКАТИ аутора Горана Чворовића. Наш велики сликар је нагласио да не прима награде а о свом стваралаштву је рекао: "Ја имам један црни квадрат у мени и нешто записано на њему. Из њега излазе сподобе, из тог мрака, за које ништа не знам и не одговарам за њих. Мој задатак је да их обрадим ликовно онако како сам научен на Академији и један ће ме пратити целог живота..."

Обично се каже: Најтеже је бити поп у свом селу! Ако те твоји другови и другарице из ђачких клупа прихвате и поносе се тобом, онда је то највећа награда. Наравно, свако ко од нас матураната 1953. има прилику да наступа у медијима на тему о Ваљеву и Ваљевцима помене одговорност градске власти што је гроб нашег друга Љубе зарастао у коров без видљиве ознаке.

Сада не могу да прећутим да је мене, а и све активне Ваљевце из генерације 1953., повредило писање добитника овогодишње НИН-ове награде за књижевност, Светислава Басаре у књизи Контраедорфин.

Он је простачком манипулацијом супроствио академику Десанки Максимовић тобоже бригу за споменик Љуби и да је она" тиме стекла привилегију да јој у Ваљеву за живота, под њеним покровитељством буде подигнут споменик у природној величини, рад Н. Н. каменоресца, али Поповићу (Љубомиру, р. 1934. +2017) све да сто пут заредом умре, све да Пета република Поповићу подигне споменик на врху Тријумфалне капије - Ваљево никада неће подићи споменик - и то на Поповићеву срећу - Д. Богутовић, портал Новости 28.01.2021". Намерно не помињем шта је двоструки лауреат НИН-ове награде навео чиме је она стекла ту привилегију, али тај споменик је подигнут за живота песникиње 1990. и на њену интервенцију представља ДАР ПЕСНИШТВУ ОД ПЕСНИЧКОГ НАРОДА. Дакле, није само манипулација у питању већ тенденционо подметање да би се углед песникиње окаљао. Споменик Десанки Максимовић је подигнут у Ташмајданском парку 2007. после њене смрти.

Свако има право на свој утисак о нечијем уметничком стваралаштву. Неки не би ставили Љубине слике инспирисане његовим ЦРНИМ КВАДРАТОМ у дечију собу, али му не оспоравају његово достигнуће у свету уметности. Напротив, неспорно је да припада светском врху. Мишљење Светозара Басрае о поезији Десанке Максимовић је његово лично мишљење, међутим начин како је то злоупотребио под именом свог јунака није витешки и спада у категорију "пуцања у Мона Лизу" како је то неки пуцач урадио у Лувру да би се таквим сулудим чином уписао у историју.

Како би требало реаговати? Наравно, књигу не треба протерати из књижара и библиотека у Ваљеву, али би аутору требало ставити до знања да није добродошао у Ваљеву, па чак и кад би се потрудио да дође да прочита шта пише на споменику песништву. Када посленици задужени за културу у градској власти заврше пројекат "Алеја великана или меморијални парк Љуба Поповић" треба да позвову двоструког НИН-овог лауреата Басару на отварање без условљавања да претходно треба да се поклони Десанкином гробу у Бранковини.

Др Зорка Вукмировић, научни саветник у пензији, матурант Ваљевске гимназије генерације 1952/53.

Препоручујемо

Култура

0 5

КАД ПОБЕДЕ ЛОШЕ И ТРАЉАВО НАПИСАНЕ КЊИГЕ: Владимир Кецмановић о Ниновом признању Басари и поређењем са другим књижевним наградама

04. 02. 2021. у 17:05

Култура

1 5

РЕАГОВАЊЕ - Драган Мраовић: Басара је умишљена величина!

03. 02. 2021. у 09:28

Култура

1 5

БАСАРА У НЕСТАЈАЊУ

02. 02. 2021. у 13:59

Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - "Контраендорфин" као дисертација

02. 02. 2021. у 13:05

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације