ОСТРВА РЕДА У МОРУ НЕРЕДА: Која је улога институција културе

Никола Кајтез

05. 01. 2021. у 11:18

Без библиотека, култулошка перцепција света, па и читава словесност, изгубили би своју најзначајнију институционалну раван.

ОСТРВА РЕДА У МОРУ НЕРЕДА: Која је улога институција културе

Фото: З. Јовановић

Без папируса, клинастих плоча, рукописних и штампаних књига, без дигиталних записа, нема ни објективног ума. Замишљам да ће и интелигентни живот будућности, у свом настојању да апсорбује инерцију, да манипулише свим ограничавајућим параметрима, бити организован као једна врста космичке библиотеке, чија ће мултидисциплинарност и умреженост створити спољашње претпоставке за трансцендирање објективације, за поступно освајање апсолутног знања.

С друге стране, свестан сам да, као део културолошког егзоскелета, и библиотеке знају да умртвљују, ограничавају, утамничавају. Не треба сметнути с ума Ничеово упозорење да је некреативно памћење деградација на ниво складишта историјских архива и да, као таква, води у декаденцију, у губитак виталности. Можда звучи превише оптимистички, али стваралачки пулс библиотечког живота требало би да установи разлику између "лошег, издајничког заборављања" и оног "позитивног, креативног", које је нека врста регенеративне силе, привилегије. Ако креативно заборављање разумемо као активну моћ, као способност позитивне инхибиције, онда расту изгледи да прошлост неће постати гробар садашњости и будућности.

Питање на које засад нема одговора (које, уосталом, још није ни ваљано постављено), гласи: Како да непатворене креације преживе судар са хијерархијски организованим, а тиме и, мање или више, урушеним начелима живота?

Осећање "нелагодности у култури" није, како сугерише психоанализа, резултат себичлука, доживљаја културе као претње властитом ужитку, већ жала, потиштености, па и зебње пред стихијском снагом институција, пред надмоћи квантитета и спољашњих мерила над истинским духовним вредностима.

Али у једном тренутку институције културе постају пресудне. Оне треба да афирмишу сврсисходну стваралачку енергију, да пошаљу сигнал да се аутентични садржаји живота уважавају и вреднују и да шићарџијски интереси више не пролазе. Ако се то деси, онда имамо видљиве индикаторе конструктивног друштва.

Није лако стићи до увида у унутрашње језгро стваралаштва, где се одвија истинска драма у односу између личности и културе. Ова драма не може бити решена унутар институција. Али институције могу да створе амбијент у којем се владајући културни обрасци не супротстављају стваралачкој слободи личности.

Свеопшти социјални кодови награђују послушност, репетитивност, конформизам, лењи конзервативизам, а кажњавају побуну, инвенцију, утопијске визије. Аутентична култура - која превладава силе инерције, која побеђује ропске моћи објективације - постоји само на махове, обликујући просторно-временска "острва реда у мору нереда". Али и тада је она мука и тегоба на путу ка екстази унутрашњег и спољашњег смисла.

Трагедија културе је у томе што је у њој дух - да би могао да буде регистрован и објективиран - обично принуђен да се отелотвори у осиромашеним предметно-симболичким облицима. То је "култура ћутања", која дестимулише комплексне и вишеслојне ставове, приклањајући се владајућим очекивањима, настојећи да спољашњом етикецијом кокетира са неаргументованим ставовима, лажним компетенцијама и танким знањима привилегованих слојева друштва.

С друге стране, задатак институција културе је у томе да то осиромашење буде што је могуће мање.

Као филозоф, морам да кажем: за овакво стање ствари одговорна је и филозофија, којој данас недопустиво измиче свест о посустајању будућности, а поготово свест да је управо филозофија саучесник тог посустајања, да је потпомогла у гушењу екстазе мисаоних прегнућа, трагања за излазом, за новим пољима значења. Редукованих хоризоната, поводљив и нестрпљив, куртоазан и равнодушан према истини, правичности, лепоти и трансценденцији, жељан спољашњих признања, ментално аутоанестезиран, данашњи "филозоф" постаје све суздржанији, задовољавајући се пригодним радовима у којима презентује "схватања овог у делу оног". Потера за "успехом" угушила је најзад и потпуно критичко-синтетички инстинкт.

Да бисмо превладали стање које Тојнби назива "стадијумом прелома и експанзије" - када стваралачка мањина губи способност деловања и претвара се у елиту која стоји изнад друштва, управљајући њиме не снагом духовног ауторитета, већ физичком силом - потребна је синергија мудрости и вештине, једна посебна врста разборитости. Без фронезиса увек постоји само синергија "ускогрудости и егоизма владајуће елите, са лењошћу, незнањем и конзервативизмом пасивне већине". А то је стање које омогућава да демагошка и институционална злоупотреба магловитих и вишезначних апстракција обично лако излази на крај са настојањима да се обликују дубоки и широки увиди у склоп ствари и у задатке живота.

(Председник УО Народне библиотеке Србије)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТРАМП УПУТИО ПИСМО ОРБАНУ: Ево шта му је поручио

ТРАМП УПУТИО ПИСМО ОРБАНУ: Ево шта му је поручио

ПРЕМИЈЕР Мађарске Виктор Орбан објавио је на друштвеној мрежи Икс писмо које је добио од Доналда Трампа, у којем председник Сједињених Америчких Држава истиче да су односи САД и Мађарске јачи него икада и да се заснивају на заједничким вредностима.

09. 01. 2026. у 10:22

ПОКРЕНУТА ДВОСТРУКА ДИПЛОМАТСКА ОФАНЗИВА: Страх због Гренланда преплавио Европу, лидери сада имају нову тактику

ПОКРЕНУТА ДВОСТРУКА ДИПЛОМАТСКА ОФАНЗИВА: Страх због Гренланда преплавио Европу, лидери сада имају нову тактику

ЕВРОПСКЕ владе покренуле су двоструку дипломатску офанзиву како би убедиле председника САД Доналда Трампа да одустане од својих претензија према Гренланду - кроз лобирање у Вашингтону и притисак на НАТО да отклони безбедносне забринутости америчког председника.

09. 01. 2026. у 13:11

ВОДИТЕЉКА ОТКРИЛА ИСТИНУ О ЦЕЦИ И ЧЕДИ: Умешан и Александар Кос - шта се дешавало између политичара и певачице

ВОДИТЕЉКА ОТКРИЛА ИСТИНУ О ЦЕЦИ И ЧЕДИ: Умешан и Александар Кос - шта се дешавало између политичара и певачице

БЛИЗАК пријатељ и сарадник Чедомира Јовановића, Александар Кос, последњих месеци нашао се у жижи интересовања јавности. О његовом професионалном ангажману, али и приватном животу, у последње време све се чешће спекулише, док је јавности и даље мало познато чиме се заправо бави и какав је његов пут био до позиције на којој се данас налази.

09. 01. 2026. у 08:42

Коментари (0)

ЧЕДА И КОС У НОВОЈ УЛОЗИ: Представили Лабубу луткице са сопственим ликом - не могу један без другог