НЕДОСАЊАНИ САН О МУЗЕЈУ: Сећање на Владимира Давидовића (1955-2020), угледног правника, уредника, ерудиту

ДВОСТРУКИ живот Владимира Давидовића (1955-2020), чији је земаљски пут недавно пресекла корона, оставио је дубок траг у српској култури, иако није био личност са насловних страна.

Владимир Давидовић

Каријеру овог врсног правника обележиле су озбиљне функције Управника послова САНУ и помоћника министра правде. У паралелном животу он је био авантуриста, трагач за изгубљеном српском баштином, уредник и приређивач књига које откривају тајну историју. Иза њега је остао недосањани сан о стварању виртуелног српског музеја изгубљених и несталих личности и дела.

- Није проблем што је неки предмет наше баштине однет у неки страни музеј и тамо сачуван, или ако је нека личност недовољно проучена - говорио је Давидовић. - Проблем је ако не знамо да та дела и људи постоје и тако их се одрекнемо.

Давидовић је примером показивао како се спасава баштина. Са пријатељима је сакупио новац и из библиотеке у Даблину купио и скенирано Никољско јеванђеље, ремек-дело српске средњовековне уметности украдено у Великом рату. Одштампао је 100 луксузних фототипија и поклонио их библиотекама и манастирима. Као управник послова САНУ, усред санкција, откупио је део Дечанске хрисовуље, такође опљачкан у рату. Извесни Британац је тражио готовину уз претњу да ће продати драгоцени рукопис страну по страну на аукцијама.

- Требало је одлучивати хитно. САНУ је продала клавир, део новца су дали донатори, а гувернер Аврамовић је дао девизе из Народне банке - сведочио је Давидовић. - Британац је тражио да дођем сам, Будимпешту, као у филму. Плашио сам се фалсификата, а ствар је спасао - миш. Чим је Енглез извадио листове знао сам да су оригинали, имали су трагове мишјих зубића као на истом месту где и наш део рукописа.

Захваљујући Давидовићу рехабилитован је академик Радослав Грујић, кога су послератни идеолошки судови прогласили злочинцем, јер је спасао мошти кнеза Лазара, цара Уроша и деспота Стефана Штиљановића од усташа, Тако је скинута љага са великог српског научника и патриоте. Давидовић је уредио и објавио дневнике академика Дејана Медаковића, од заборава је спасао дело "Потрага за украденом историјом" о аустријско-немачкој пљачки српских архива и извештај "Тајна информација о снази и стању кинеске државе" који је написао Србин оснивач руске тајне службе, гроф Сава Владиславић. Поклонио је 5.000 књига библиотеци манастира Свети Прохор Пчињски. Набрајање његових подухвата би потрајало, али и ово довољно осликава лик Владимира Давидовића, који не сме бити заборављен.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације