АПЛАУЗ ЗА ЖИКИНЕ БРАВУРЕ: Српски неми филм "Грешници без греха" вечерас премијерно у Кинотеци

ЈУГОСЛОВЕНСКА кинотека приказаће премијерно вечерас (у 19.00), на свом "Јутјуб" каналу, један од првих сачуваних дугометражних немих филмова у Србији и Краљевини Југославији, "Грешницу без греха" (1930), редитеља Косте Новаковића.

Фото Кинотека

 У "Грешници", која ће отворити сезону европских филмских класика, први и једини пут на филму појављује се велика дива српског театра Жанка Стокић.

- Мелодраматична прича о "Грешници без греха" приказује Љубичине авантуре када, попут свог вереника, одлучи да напусти своје село да би студирала у великом граду, дочаравши контраст између још увек неокрњеног и архаичног српског села и метрополе попут Београда, где опасност и злочин вребају на сваком кораку - објашњава Југослав Пантелић, директор Кинотеке.

Главне улоге у филму остварили су натуршчици Соња Станисављевић и Илија Драгићевић (Љубичин вереник Никола), а појављују се и глумци Перса Павловић, Никола Гошић и Виктор Старчић. Жанка Стокић играла је у филму епизодну улогу, Николине станодавке, а по сведочењу у једном давном интервјуу професора и филмолога Дејана Косановића и то је било довољно да публика препозна раскошност њеног талента.

"Грешница без греха", Фото Кинотека

- Она је заиста бравурозно остварила лик зреле жене која дискретно покушава да заведе студента, тако да је приликом приказивања "Грешнице без греха" на "Данима немог филма" у италијанском граду Порденонеу 2003. године добила аплауз на отвореној сцени, што је заиста реткост на фестивалима старих немих филмова - казао је тада Косановић.

По речима Пантелића, гледаоци ће бити у прилици да први пут погледају дигитално рестаурисану копију филма, проширену накнадно пронађеним нитратним виражираним материјалом:

- За потребе нове копије "Грешнице", композитор Мирослав Крстић компоновао је музику која ће гледаоцима додатно дочарати прву српску социјалну мелодраму и атмосферу Београда тридесетих година прошлог века.

Аутор "Грешнице" Коста Новаковић (1895-1953) био је један од пионира филма у Србији између два рата. Био је апотекар, али се од младости аматерски бавио фотографијом. Када је 1925. набавио филмску камеру, посветио се снимању. Истовремено, закупио је стари београдски биоскоп "Париз" на Теразијама, да би касније постао власник још два биоскопа, "Корзо" и "Одеон". Снимио је велики број документарних филмова, а први играни покушај била му је бурлеска "Краљ чарлстона". Овај филм нажалост није сачуван, али се зна да се публици није допао. То није поколебало Новаковића, па је, да би обезбедио средства за "Грешницу", продао своју апотеку. Ауторов други покушај био је много успешнији, и код публике и код критике, урпкос, за то време, мало "слободнијим сценама".

Препоручујемо

Култура

0 0

НОВА ПРЕДСТАВА БДП ИНСПИРИСАНА ЗЕМЉОМ КОЈЕ ВИШЕ НЕМА Бон Парк: Људи о њој говоре као о бајци, Дизниленду

18. 11. 2020. у 17:37

Култура

0 0

ПРЕМИЈЕРНИ “ХОЛИВУДСКИ САН”: Представа по мотивима комада "Камење у његовим џеповима"

18. 11. 2020. у 15:37

Култура

0 1

КЕЈВ ПРОТИВ КОРОНЕ: Сутра свечано отварање 16. филмског фестивала "Слободна Зона"

04. 11. 2020. у 13:02

Култура

0 2

ГАВРАН НИЈЕ ОДЛЕПРШАО ИЗ ВЛАДИНОГ АТЕЉЕА: Марко Велк, француски уметник српског порекла, син Владимира Величковића о свом стваралаштву

03. 01. 2026. у 14:53

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације