ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Културна колонија

"БЕЗ културе и релативне слободе коју она подразумева, друштво је, чак и када је савршено, само џунгла. Због тога је свако аутентично стварање поклон за будућност ", написао је француски филозоф и књижевник, нобеловац Албер Ками.

фото Др Горан Анђелковић, арх.

Ставом да је "нација без културе нација без душе" руководе се државе улажући у националну културу и тиме освајајући место на светској културној сцени. Нема народа који не гради будућност на сопственој културној традицији и историји, посебно развијајући савремену националну уметност.

Србија приводи крају два велика национална пројекта у култури. Један је остварење вековног сна Срба - светски монументални Храм Светог Саве, и други, мегаломански споменик Стефану Немањи, оснивачу династије Немањића и утемељивачу Српске православне цркве.

Њихов значај превазилази свакидашњи и убраја их међу историјске културне домете. Али, иако је Србија у својој богатој културној прошлости изградила велики број у свету познатих, па и од Унеска заштићених монумената, имала великане уметности који су нацију прославили на свим континентима, а поједини уметници из Србије и данас су заступљени у највећим светским музејима, галеријама и историјама уметности, изненађује да аутори два споменика националног значаја - живописа Храма Светог Саве и Споменика Стефану Немањи - нису српски уметници. Унутрашњост нашег највећег православног храма израдио је совјетски иконограф и вајар Николај Мухин, а преамбициозни Споменик Стефану Немањи други руски вајар Александар Рукавишњиков. Посебно изненађује да на изради унутрашњости велелепног националног саборног храма, који су давно пројектовали познати српски архитекти Богдан Несторовић и Александар Дероко а изградили српски неимари, домаћи уметници нису били добродошли. На исти начин, на конкурс за реализацију националног споменика Стефану Немању позвани су Рус, Кинез, Италијан, Словенац, али не и Србин, а одабрани споменик израђен је у Русији и допремљен у Београд у деловима. Али, зашто нам се ово догађа?

Опште је познато да живимо у ери глобализације у којој моћни и богати "гутају" мале, правећи од њих своје политичке, економске и културне колоније. Кока-кола је присутна у свакој забити, међу ТВ каналима које гледамо доминирају страни, туђи су власници великих медијских кућа. Слично је у уметности. Док је деведесетих и почетком двехиљадитих доминирала западњачка "ангажована префињеност" грађена на Сорошевим инвестицијама у наше уметнике и пројекте, новији период карактерише "совјетска естетика" коју је на нашу културну сцену унела политичка елита. Истовремено, у архитектури се издваја "арапски укус" вођен мирисом зелених новчаница, помешан са "стилом светских паметњаковића" који кроје будући "модеран" изглед наших градова, не водећи обзира о њиховим становницима, већ руководећи се искључиво интересима моћника.

Препоручујемо

Култура

0 1

Суштинско и универзално у човеку: Слике уметнице Лауре Сагмајстер од петка у Београду

14. 04. 2026. у 17:07

Култура

0 0

"Стање ствари" - Свет без људи: Нова изложба Биљане Ђурђевић, сликарке и професорке ФЛУ

14. 04. 2026. у 16:48

Култура

0 0

Цртеж је најчистије узбуђење: У Модерној галерији Ваљево, Добри Стојановић изложио 34 самостална рада на папиру и пет бележница са записима

14. 04. 2026. у 15:37

Култура

0 0

Лична бајка на дар: Продајна галерија Београд покренула пројекат који је објединио писце, сликаре, илустраторе и децу

14. 04. 2026. у 15:23

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације