БЕОГРАД ПРЕСТОНИЦА СВЕТСКЕ СТРИПОЛОГИЈЕ: Часопис "Култура" у 165. броју доноси велики међународни темат о деветој уметности

Марина Мирковић

25. 10. 2020. у 10:51

БЕОГРАД као једно од средишта теорије стрипа, поднаслов је (или тачније, остварен циљ) 165. броја престижног часописа "Култура", насловљеног "Стрип и идентитет".

БЕОГРАД ПРЕСТОНИЦА СВЕТСКЕ СТРИПОЛОГИЈЕ: Часопис Култура у 165. броју доноси велики међународни темат о деветој уметности

Драгана Радановић , једна од аутора / Фото Приватна архива

Плод двогодишњег рада приређивача Зорана Стефановића стекао се у збиру радова највећих светских стручњака за визуелно приповедање који су, као и сви бројеви "Културе" и остали пројекти Завода за проучавање културног развитка, бесплатно доступни на интернету.

- Списак аутора са три континента, из осам земаља, на седам језика, доказује да су неки од кључних умова светске стрипске мисли написали изворни рад управо за ову прилику, чинећи Београд овог месеца престоницом светске стрипологије - наводи уредник темата Стефановић.

У уводнику "Сироче социологије, кнез неуроeстетике: стрип и идентитет" он анализира важност визуелног приповедања за културу човечанства и националну културу, подсећа на улогу српске и југословенске теорије у светским оквирима још од 1970-их. Такође, ексклузивно представља нацрт Националне стратегије за стрип Удружења стрипских уметника Србије, којом би Србија могла постати међународни узор.

Стефановић истиче да у Београду од 1974. излази један од првих теоријских часописа за стрип на планети, "Пегаз", ревија за историју и теорију стрипа и визуелних медија који се изражавају графичким путем Жике Богдановића, као и да је Ранко Мунитић управо у часопису "Култура" 1975. уредио први источноевропски темат о стрипу у неком државном академском часопису.

- До данас је остао неокрњен утицај иновативности, теоријске амбиције и интелектуалне свежине тог тематског броја "Културе", "Стрип - девета уметност" - каже Стефановић. - Зато је био леп изазов да се сада процене плодови ондашњег семена.

Пресек светске и националне мисли о визуелном приповедању подразумева текстове аутора као што је проф. Џон Лент, оснивач првог научног часописа за стрип у САД, деценијски сапутник српских визуелних уметности. Други отац-оснивач долази са европске стране - Жика Богдановић из Београда нам показује да је и локални стрип од глобалног порекла и утицаја.

Проф. Дитрих Гриневалд доноси одавно потребан глас немачке стрипологије, разјашњавајући нам историјске карике немачког стрипа које су биле од формативног утицаја и на словенске културе, укључујући и српску. Ту су и француски професор Беноа Петерс и Џенг Хуангаи из Кине, али и Ник Сузенис (САД), светски познат по докторату у форми стрипа, и директор Центра цртаних прича Руске државне библиотеке Александар Куњин. Михаил Заславски и Максим Назаренко показали су да популарна култура даје тачнија предвиђања него истакнути геополитички стручњаци, на примеру стрипа који је пророковао судбину СССР, док проф. Ирина Антанасијевић осветљава слабо познату нишу емигрантске културе Југославије 1930-их и руско-српску симбиозу.

Словеначки уметник и историчар стрипа Изток Ситар је отворио занемаривану тему о ангажованом стрипу у Словенији - политичке промене у касној СФРЈ, које су добрим делом ишле преко ове врсте стрипа. Ерудита Бранислав Милтојевић из Ниша показује нам да је визуелно приповедање у Срба увек повезано са матицом националне културе.

Драгана Радановић, са уметничке школе у Бриселу, дала је допринос осетљивој теми - апсорбовању искуства деце која су доживела рат, у овом случају бомбардовање Србије 1999. године, док Драгана Купрешанин из Београда у раду о тактилном стрипу проширује границе уметничких форми.

ИЛУСТРАЦИЈЕ

ИСТОРИЧАРКЕ уметности Аница Туцаков и Марија Ристић из Београда, истраживач и професор Горан Дујаковић из Бањалуке, Милан Милошевић из Приједора, писац, уредник и филозоф Лаза Лазић, сликар и културни радник Миле Пајић..., међу одабраним су ауторима који су допринели "Култури" бр. 165. Илустрације су пресек рада међународно објављиваног стрипара из Београда, московског дипломца, Синише Радовића.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
КОЛИКО БИ ТРЕБАЛО ДА СТАВИТЕ У КОВЕРТУ ДА СЕ НЕ ОБРУКАТЕ Од цифре да се заврти у глави, детаљна рачуница

КОЛИКО БИ ТРЕБАЛО ДА СТАВИТЕ У КОВЕРТУ "ДА СЕ НЕ ОБРУКАТЕ" Од цифре да се заврти у глави, детаљна рачуница

ЦЕНА столице на свадбама у Србији ове сезоне кошта и до 120 евра по госту, а у коверту не би требало ставити мање од 100 евра, "да се не осрамотите" где год да сте на весељу - неважно да ли у Београду, Врању, Суботици, Лозници, Бору...

24. 03. 2026. у 22:24

ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)

ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)

ПРИПАДНИЦИ Министарства унутрашњих послова, Управе криминалистичке полиције ухапсили су на територији Републике Србије А. С. (1989), Е. В. (1984), Е. Г. (1978) и А. Ц. (2005) држављане Републике Албаније због постојања основа сумње да су извршили кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости.

24. 03. 2026. у 20:17

ИМА ЖИВОТА И БЕЗ ЕУ - ОНА ЈЕ САМО СЕНЗАЦИЈА Милановић изненадио изјавом: Она је фасада и надоградња, и то док траје...

"ИМА ЖИВОТА И БЕЗ ЕУ - ОНА ЈЕ САМО СЕНЗАЦИЈА" Милановић изненадио изјавом: "Она је фасада и надоградња, и то док траје..."

ХРВАТСКИ председник Зоран Милановић примио је данас у Загребу македонску председницу Гордану Сиљановску Давкову и поручио да процес приступања њене земље предуго траје, да не може да даје савете, али да има живота и без Европске уније (ЕУ).

25. 03. 2026. у 10:29

Коментари (0)

Нова генерација за све генерације