ЛЕПОТА МАЛИХ СТВАРИ: Награда "Десанка Максимовић" свечано уручена Томиславу Маринковићу
У АТРИЈУМУ Народне библиотеке Србије у среду је свечано додељена угледна награда "Десанка Максимовић" за укупан допринос српској поезији, чији је овогодишњи добитник Томислав Маринковић (1949), који, иначе, живи у Липолисту код Шапца.
Томислав Маринковић / Фото Ж. Кнежевић
Статуету са ликом омиљене песникиње и Повељу уручила је Светлана Шеатовић, управник Десанкине задужбине и председник жирија у коме су били и: Тања Крагујевић, Владимир Копицл, Слободан Зубановић и Соња Веселиновић.
- "Речита тишина" Маринковићеве поезије савременог читаоца доводи до заборављених вредности наше цивилизације у сталном убрзању света. Сасвим тиха личност песника обележава и његову поезију, без наметљивости, сувишних речи и позерског става. Његова поезија помера границе српске поезије филозофијом малих ствари, носталгијом за светом у коме нисмо остварили снове, али смо открили најдубљи смисао нашег окружења. У том аспекту Маринковић је веома близак песничком делу Десанке Максимовић, оствареном у влатима траве, цвркуту птица и гласовима сасвим обичних људи њеног ваљевског краја - рекла је Шеатовићева.
Истакавши како књижевна критика још није изрекла оно што је давно учинила читалачка публика, видевши у Десанки класика националне књижевности и једну од водећих фигура српске културе 20. века, Маринковић је понудио одговор на питање зашто је њено стваралаштво постало неодвојиво од народа коме припада:
- Њено песничко биће је судбину народа и његову историју преузело на себе, и том задатку служило марљиво и са нескривеном љубави и поносом. Она је песникиња велике доброте, оне душевне лепоте коју је исијавала и према људима, и према природи, и према Богу, па је и њена поезија са распоном који се протеже од лирског до рефлексивног, универзална химна љубави.
Лауреат је указао на два тока у Десанкином песништву - на родољубиву лирику која је највише дошла до изражаја у "Крвавој бајци", која је остала високи морални и хуманистички стуб српске поезије, и на мотиве природе у којој се налази веза са прошлошћу и непресушна радост живљења садашњег тренутка.
Десанкине и Маринковићеве песме читала је глумица Рада Ђуричин.
О ЋОПИЋУ
ОНО што је Десанка Максимовић написала у предговору "Изабраним причама" Бранка Ћопића, добрим делом се може узети и као скица за њен лични песнички и људски портрет - рекао је Маринковић. - Она каже да Ћопић "своју славу не дугује само лепоти стила, добром језику, већ највише што воли људе и то воли највише оне којима је љубав најпотребнија; децу, старе и напаћене, судбином уцвељене и сањалице. Воли људе свог завичаја".
Препоручујемо
ЗАКОН О АНЕКСИЈИ ГРЕНЛАНДА ПРЕДАТ КОНГРЕСУ: "Доделити му статус савезне државе САД"
АМЕРИЧКИ републикански конгресмен Ренди Фајн поднео је предлог закона који предвиђа „анексију и доделу статуса савезне државе“ Гренланду у оквиру Сједињених Америчких Држава, наводи се у саопштењу које је објавио законодавац.
12. 01. 2026. у 21:16
ОВО ЈЕ ГЛАВНИ УДАРАЦ ЗА НАТО И КИЈЕВ: У нападу „орешником“ уништена фабрика од великог значаја (ВИДЕО)
НАПАД „орешником“ онеспособио је Лавовску државну фабрику за поправку авиона, саопштило је Министарство одбране Русије.
12. 01. 2026. у 15:27
БАЛКАНЦИ О ЖИВОТУ У ЕВРОПИ: Пустиће те да цркнеш - ти њега угостиш гозбом, он мисли да си сељачина
МНОГИ сањају о животу у Немачкој, Аустрији или Швајцарској, замишљајући мир, ред и бољи стандард. Ипак, искуства наших људи који су се преселили откривају да живот у западној Европи често носи неочекиване изазове који могу шокирати оне који су навикли на балканску спонтаност и топлину.
13. 01. 2026. у 10:22
Коментари (0)