КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Треба ли нам последњи мушкарац?

Иницијална идеја уобличена у дистопијском роману Мухарема Баздуља ефектног, провокативног наслова - "Последњи мушкарац" - јесте замишљен свет у коме су, из неког разлога, престала да се рађају мушка деца.

Фото: Приватна архива

С обзиром на то да је приповедач одлучио да нам представи такав свет, логично је што га је ситуирао у будућност - у 2027. годину. Приповедање је заправо ретроспективно и омеђено је 2020. годином.

Роман се састоји из два приповедна тока.

Први је лична прича педесетогодишње докторке Адамовић - гинеколога - која живи и ради у Бечу, а која се ту затекла одлазећи из ратом захваћеног Сарајева 1994. године. Тај ток заснива се на њеним сећањима, али и на њеном учешћу у реализацији једног великог чуда о којем у дистопијском свету она са озбиљним разлогом све време ћути.

Други приповедачки ток прати дешавања у том замишљеном свету, особито она на која нужно утиче драматична чињеница - да се већ седам година не рађају дечаци. Тако у оквиру њега сазнајемо шта се дешава на америчким изборима, какве се асоцијације у свету формирају у функцији заштите мушкараца и промоције њиховог хедонизма, каква је бројност чланова тих организација у различитим деловима света, какви су манифести тих организација и сл. Тај приповедни ток карактеристичан је по различитим комичним поступцима - од ироније и пародије готово до гротеске.

У првом току, највише у оном делу који се односи на јунакињина сећања, уочавамо извесну југоносталгију. Из перспективе данашњице, а да нема конкретну књижевну функцију, да има идеолошку, што је у романима који се код нас пишу најчешће случај, а што је појединим "књижевним" жиријима баш по вољи - она би била депласирана и, наравно, лоше би утицала на квалитет романа, но, разумемо да је функција југоносталгије овде да дочара заправо једини - веома кратак - период јунакињине безбрижности - њену рану младост. Она се сећа омиљених југословенских рок група и извођача из тог периода - "Плавог оркестра", "Црвене јабуке", Мерлина, Бориса Новковића и сл. Са сличним сентиментом коментарисана је и специфичност хумора са тих простора која, по мишљењу приповедача, није разумљива ван њих, са чим се не слажемо.

У другом току налазимо многобројна, веома вешта, поигравања, која су у вези са значајним филозофским преокупацијама, што у прошлости, што у представљеној дистопији. Отуда се одређени коментари додељују Славоју Жижеку и другим филозофима, али и неким новинарима из региона и сл. У том току приповедања налазимо низ занимљивих опсервација о животу и смрти, о стваралаштву, о значајним уметницима, на пример, о Дејвиду Боувију, Нику Кејву и другима.

На основу оба приповедачка тока - која се смењују (први је реализован у непарним поглављима, а други у парним) уједначеног темпа и занимљива - говоре истовремено и о списатељском умећу и о ерудицији Мухарема Баздуља.

Занимљивости овог романа доприносе и сведенија или пак детаљнија портретисања различитих градова - од Сарајева, особито Беча, до Барселоне.

Овом приликом истакли бисмо још нешто на шта досадашњи тумачи овог романа нису обратили пажњу - то је приповедачев став о женама. О њему би се могло размишљати на основу дела у целини, али то, као да откривамо са одломком који је изабран за мото. Реч је о Уелбековом роману "Елементарне честице". Можда смо избором мало и зачуђени - позитивно. Па да тим сегментом и завршимо:

Свет сачињен од све самих жена био би, у сваком погледу, бескрајно надмоћан у односу на овај; спорије би се развијао, али би тај развој био правилан, без оног један корак унапред, два уназад, без назадовања и стремљења наопаким циљевима, већ усмерен ка општем добру.

Препоручујемо

Култура

0 2

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Рашчињеност света

06. 10. 2020. у 17:34

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Над понором, Крстивоје Илић - "Косовске елегије"

29. 09. 2020. у 17:26

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: О ономе што се не сме издати - Милан Ружић, "Народ за издавање", "Службени гласник"

22. 09. 2020. у 17:15

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Извор песмодавне енергије

16. 09. 2020. у 16:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације