У ПОТРАЗИ ЗА ЉУДСКИМ БИЋЕМ: Млади уметник Антанасије Пуношевац о изложби у галерији Улус
ДАНАШЊЕГ човека највише мучи недостатак емпатије. Размишљамо само о људима из нашег уског круга, а који су нам, условно речено, за нешто потребни. На улици, у превозу, људи су превише хладни једни према другима.
Фото Игор Маринковић
Овако свет око нас сагледава млади уметник Антанасије Пуношевац (1992), који већ иза себе има осам самосталних поставки, а недавно је у Галерији УЛУС, у Кнез Михаиловој, представио докторски пројекат на београдском Факултету ликовних уметности - изложбу "Простори људског присуства", која је наишла на одличан пријем код гледалаца и ликовне критике.
Људско тело и лице, који су у средишту његових дела великих формата, како тврди, наметнули су му се сами као тема, од самих почетака:
- Још пре уписа на ФЛУ, а и током студија, спонтано сам се окренуо фигурацији, иако имам интересовања и разумем и нефигуративне уметности - каже, за "Новости", Пуношевац. - Фигура ми отвара широк простор ликовних могућности у тражењу израза који ме интересују, по питању формалних карактеристика слике. А нуди, с друге стране и један психолошки, али много више и духовни приступ човеку.
Фото Игор Маринковић
Првенствено га, како објашњава, интересује универзално присуство људског, па се зато није бавио психолошким концептима, већ непосредним посматрањем човека као таквог:
- Ту није битно да ли је то неко нама познат или не, већ која су универзална значења тог лица. То су садржаји који се не тичу неког одређеног момента, социјалног контекста, већ нуде могућност задирања у нешто дубље, што се тиче нашег постојања, али и односа са другим људима. Посебно оним непознатим: колико их видимо на улици, разумемо, да ли нам је битно то друго људско биће. Ови радови тичу се тога како са лица и тела нама непознатих особа можемо да читамо нешто што нам је свима заједничко. Трагам управо за тим архетипским вредностима, а у томе је основно саосећање према другом људском бићу.
Увећање човека
ТО што су људска бића на мојим радовима предимензионирана, говори о мојој потреби да укрстим идеје које се тичу ликовног и значењског. Увећање ту појачава утисак, али не само то. Када посматрач стане испред тих призора, то нуди више могућности да се уочи међусобни однос човека који је пред делом и онога на њему. Дело више није прозор ка неком другом свету, већ постаје аутономни објект, који ту живи. Посматрач га не гледа као симболичку представу, већ као живу материју у простору. Увећање наглашава и тај однос између духовног и материјалног - закључује саговорник.
Фото Игор Маринковић
Изложбу у УЛУС-у Пуношевац је заказао још прошле године, а тема и наслов "Простори људског присуства" су смишљени још пре две године, када је пријавио докторски рад код професора Радомира Кнежевића (иначе, мастер студије, као студент генерације на ФЛУ, завршио је 2015. код професора Гордана Николића). Уместо људског присуства, како каже, због ситуације са пандемијом и инсистирања на социјалној, физичкој дистанци, сада се успоставило нешто супротно - људско одсуство:
- Тако је идеја изложбе у потпуној опозицији од онога што живимо, и у тој контри је актуелна. Надам се да ово што сада имамо неће трајније и дубље утицати на то да се људи још удаље.
Фото Игор Маринковић
Оптимиста сам и мислим да ће чим ова пошаст прође, сви заборавити на то. Исконска је потреба да имамо контакте једни са другима, да будемо блиски.
Цртеж као филозофска категорија
НЕ волим поделе на цртаче и сликаре. Свако ко је то бар једном радио, схвата колико је то неодвојио. Цртеж је за мене филозофска категорија. Он је наше схватање ликовне представе,како је конципирамо и видимо. Цртеж је основа сваке слике и они се разликују у технолошким категоријима, али се у ликовним не могу раздвајати.
Фото Игор Маринковић
Можда је, истиче уметник, ово и тест за наше време, у коме се стално инсистира на технологији, виртуелном свету, да се јединка одваја, да буде самостална...
- Све што се десило са пандемијом доказало је да је много тешко да се тако живи - изричит је Пуношевац.
- Можда нас то мало и освести и доведе до тога да схватимо колико је тешко бити човек и бити сам.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
"УМИРЕМ! НЕ ПУШТАЈТЕ МЕ!" Последње речи Усније Реџепове - пред смрт се разочарала у мужа, тражила да је никако не сахране поред њега
ЗАШТО Уснија Реџепова није желела да почива поред супруга?
01. 10. 2025. у 13:38
НИСАМ МУСЛИМАН, НА АРАПСКОМ "КАФИР" - НЕВЕРНИК: Хаос због министар рата САД и тетоважа после осуде гојазних генерала (ФОТО)
АМЕРИЧКИ министар рата Пит Хегсет одржао је јуче у Пентагону говоре пред више од 800 највиших војних команданата - генерала и адмирала, а светом је одјекнуо његов "удар" на оне са вишком килограма.
01. 10. 2025. у 22:24 >> 22:33
"ЈЕ ЛИ, БРЕ, КОЛИКО ТИ ИМАШ ГОДИНА?!" Хамад Међедовић напустио меч са најбезобразнијим тенисером на свету! (ВИДЕО)
Хамад Међедовић се повукао са мастерса у Шангају после серије скандала.
02. 10. 2025. у 17:00
"БИЛА САМ 4 ДАНА БЕЗ СВЕСТИ": Мадона због сепсе завршила на интензивној нези
ПЕВАЧИЦА Мадона је добила инфекцију која се развила у сепсу.
02. 10. 2025. у 09:39
МАКРОН И РАМА СЕ ПОДСМЕВАЛИ ТРАМПУ: Лапсус америчког председника, грешком поменуо Албанију и мир са овом државом (ВИДЕО)
АЛБАНСКИ премијер Еди Рама нашалио се с француским председником Емануелом Макроном на рачун председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа током Самита Европске политичке заједнице у Копенхагену.
02. 10. 2025. у 12:13
НЕМА ВЕЗЕ СА ПАПРИКОМ: Како је АЈВАР добио име?
АЈВАР, данас неизоставан део балканске трпезе, прешао је пут од луксузног рибљег специјалитета до мирисног намаза од паприке. Како је до тога дошло?
01. 10. 2025. у 14:18
"НА СТОЛУ СУ РАТНИ ПРЕДЛОЗИ, БРИСЕЛ ХОЋЕ РАТ!" Орбан се хитно јавио из Копенхагена
МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан навео је из Копенхагена, где учествује на самиту Европске политичке заједнице, да је ситуација озбиљна и да се на столу налазе, "отворени, ратно оријентисани предлози".
02. 10. 2025. у 08:59
(МАПЕ) ОВАКО ЋЕ СЕ КРЕТАТИ НЕВРЕМЕ У СРБИЈИ: Погледајте из часа у час, стижу снег и киша (ФОТО)
ПОГЛЕДАЈТЕ како ће се ледени облак кретати над Србијом и које крајеве кад погађа невреме. Данас и сутра облачно са кишом и хладно, осим на северозападу Војводине где ће се задржати суво време, најавио је РХМЗ.
02. 10. 2025. у 10:47
ВЕДРАНА ОГОРЧЕНА: "Пилић је био хришћанин! Срамота за Сплит, само мртав Пилић може бити - велики Пилић"
ХРВАТСКИ тениски ас Никола Пилић преминуо је у 87. години живота у Ријеци, а сахрањен је протеклог викенда у Опатији, граду у којем је провео последње дане живота.
02. 10. 2025. у 07:20
Најновије из рубрике
СЛАВНИ СЕРГЕЈ ПОЛУЊИН У НАШОЈ "БАЈАДЕРИ": Свечано отварање балетске сезоне Народног позоришта са светском звездом у ансамблу
БАЛЕТСКА сезона Народног позоришта у Београду свечано почиње са славном звездом у гостима: у раскошном класичном балету "Бајадера" (на музику Лудвига Минкуса и у кореографској поставци руске уметнице Габријеле Комлеве), у суботу 4. октобра на Великој сцени националног театра заиграће у главној улози (Солора) - Сергеј Полуњин.
02. 10. 2025. у 14:02
МИХАЈЛО ПАНТИЋ ДОБИТНИК ВИНСКЕ НАГРАДЕ ЗА КЊИЖЕВНОСТ: Једногласном одлуком жирија признање добио прозаиста,есејиста,критичар
ЈЕДНОГЛАСНОМ одлуком жирија овогодишњи добитник Винске награде је књижевник Михајло Пантић.
02. 10. 2025. у 13:37
ИТАЛИЈАНИ ОТВАРАЈУ XX ФЕСТИВАЛ РАНЕ МУЗИКЕ: Концертом ансамбла "Маре Нострум" почиње јубиларно издање у Београду
ЈУБИЛАРНИ, двадесети Фестивал ране музике почиње у петак, 3.октобра, у београдској Катедрали Блажене Девице Марије концертом под називом Е si bella la luce del di - музичким путовањем кроз живот Алесандра Страделе, у извођењу реномираног италијанског ансамбла "Маре Нострум".
02. 10. 2025. у 11:34
ЛЕСКОВАЦ ИЗАБРАН ЗА ПРЕСТОНИЦУ КУЛТУРЕ СРБИЈЕ ЗА 2026. ГОДИНУ: Планира се реконструкција Дома војске и постављање споменика Краљу Милану
НАКОН Чачка, Ужица и Зрењанина, титулу националне престонице културе у 2026. години понеће Лесковац, одлучило је Министарство културе. Овим ће Лесковац добити значајна новчана средства, а планирано је да она буду уложена у реконструкцију Дома војске и његову пренамену у мултифункционални културни центар, као и у постављање споменика Краљу Милану Обреновићу.
01. 10. 2025. у 16:31
ЗБОГОМ ВЕЛИКОМ ЏЕЗ ШМЕКЕРУ: На вест о одласку Војислава Бубише Симића (1924-2025), диригента, композитора, аранжера, пијанисте...
АКО је нечије име било толико неодвојиво од онога чиме се бави, онда је то сигурно било диригента, композитора, аранжера, пијанисте Војислава Симића (1924-2025), јер Бубиша је био синоним за - џез.
01. 10. 2025. у 16:02
Коментари (0)