СКРИВЕНИ ЛИКОВНИ БИСЕРИ: Мало позната колекција Михаила Р. Мирића од среде у Галерији РТС
ИАКО је чак и у стручној јавности Михаило Р. Мирић слабо познат колекционар, његова приватна збирка садржи врхунска дела највећих уметника са ових простора - Аралице, Гвозденовића, Бијелића, Челебоновића, Коњовића, Милуновића, Стијовића...
Фото приватна архива
Сви ови "бисери" наћи ће се пред публиком на изложби "Колекционар као уметник", аутора Николе Кусовца, која се отвара у Галерији РТС, у среду, у 19 часова.
Михаило Мирић (1942-2008) био је угледан пословни човек, родом из Лике, директор чувене агенције "Путник", али и директор издавачке куће "Источник".
- Више је него очигледно да га је сликарству привукло пре свега дело Стојана Аралице, најпопуларнијег српског и југословенског уметника, такође родом из Лике. Попут истинског кустоса, добро упућеног зналца у свој посао, Мирић је успео да у своју збирку унесе дела која на убедљив начин показују дугу развојну стваралачку путању Аралице - записао је, у пратећем каталогу, аутор изложбе Никола Кусовац.
Осим вредног Араличиног опуса, другу целину у Мирићевој збирци представљају радови академика Недељка Гвозденовића, такође његовог пријатеља.
- Зна се да је Гвозденовић имао обичај да, пре него што своју слику прода или поклони, посети примаоца и увери се у каквом ће друштву, односно у каквом окружењу његово дело бити. Да је био задовољан оним што је видео код Мирића сведочи шест његових добро пробраних слика. Уосталом, више је него сигурно да је пробирљивом особењаку Гвозденовићу и те како годило што су се његова дела нашла у друштву радова таквих уметника и таквих великана српске историје уметности каква су се налазила у Мирићевој збирци - сматра Кусовац.
ЗНАЛАЧКИ ОДАБРАНО
У КОЛЕКЦИЈИ Михаила Мирића, по мишљењу Кусовца, налази се "петнаестак зналачки одабраних слика Стојана Аралице, које истовремено сведоче о његовом дубоко искреном завичајном сентименту, али и до танчина избрушеном ликовном укусу".
Од слика које је Мирић унео у своју збирку, уз савете и помоћ самог аутора, Кусовац издваја "Вајарку која ради", на којој је, вероватно, Вука Велимировић, потом Араличин "Аутопортрет" (1934), слике "Девојка која чита", "Цвеће на црвеној подлози" и "Маслина".
У овој колекцији је и један крајње необичан рани рад академика Јована Бијелића, дела Ивана Радовића, Петра Добровића, Марка Челебоновића, Милана Коњовића, Бабете Бете Вукановић, Зоре Петровић, Боривојa Боре Стевановића, Мила Милуновића.
Иван Радовић, Уношење жита у амбар, 1926., Фото приватна архива
- Колико је Мирић у својим критеријумима приликом избора дела за своју збирку држао до чињенице да оно мора бити рад академика, упечатљиво сведочи то да је у његовом поседу, од свега три скулптуре, једна рад академика Ристе Стијовића. У питању је "Лежећи женски акт", познат још и под називом "Лабудова смрт", за који му је 1928. послужила као модел онда двадесетогодишња глумица Невенка Урбанова. Друге две скулптуре такође изливене у бронзи су рад Франа Менегела Динчића и дело Мире Сандић - наводи аутор изложбе.
Поставка у Галерији РТС моћи ће да се погледа до 25. октобра, сваког дана од 10 до 20 часова (суботом до 15 часова).
Препоручујемо
БРИСЕЛ И НАТО СЕ ОВОМЕ НИСУ НАДАЛИ Руска одлука дрма Европу: Бригада маринаца посатаје дивизија на вратима ЕУ (ВИДЕО)
ВОЈНО-политичка ситуација између Русије и европских држава улази у фазу опасне ескалације. Москва је изненада донела одлуку да постојећу 336. гардијску бригаду морнаричке пешадије, стационирану у Калињинградској области, реорганизује и подигне на ниво дивизије.
30. 12. 2025. у 20:45
РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета
РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.
20. 12. 2025. у 09:41
РАДАШИНОВА СНАЈА У КУПАЋЕМ: Попрсјем одушевила мушкарце
ГЛУМИЦУ Ану Сакић упознали смо као Ингрид у серији "Село гори, а баба се чешља", а једном је показала како изгледа у природном издању, без ичега на свом лицу.
01. 01. 2026. у 09:15
Коментари (0)