Култура

Ново гледање на архитектуру

01. 09. 2020. у 17:31

Ивон Фарел и Шели Мекнамара из Даблина добитнице су Прицкерове награде 2020, у свету познате као "највећа почаст у архитектури".

Ивон Фарел и Шели Мекнамара из Даблина добитнице су Прицкерове награде 2020, у свету познате као "највећа почаст у архитектури". "Архитектура би се могла описати као једна од најкомплекснијих и најважнијих културних активности на планети", примећује архитекткиња Фарел у реакцији на ову вест. "Бити архитекта је огромна привилегија. Освојити ову награду је предивно признање нашег веровања у архитектуру. Хвала вам на овој великој части."

Као архитекти и универзитетски предавачи активни још од периода седамдесетих година, Фарел и Мекнамара стварају просторе који карактеристикама изазивају поштовање и представљају ново, оригинално гледање на архитектуру, чине част њеној историји, док демонстрирају вешто и промишљено савладавање ограничења и проблема урбане средине и занатских изазова грађевина. Уравнотежујући снагу и деликатност архитекте и гајећи поштовање према специфичним друштвеним урбаним контекстима, њиховим академским, грађанским и културним институцијама, као и станоградњи, њихови архитектонски пројекти резултују модерним и импресивним изграђеним делима која се никада не понављају или имитирају једна друге, и представљају јединствен и одлучан архитектонски став.
Њихова родна Ирска, острво препуно врлетних планина, и литица, садржи изванредне географске сензације које у људима граде сензибилитет према природи и месту, посебно према разноликости и климатским јединственостима присутним на различитим локацијама. Пројектујући у контексту таквог природног окружења, Фарел и Мекнамара стварају архитектуру обилату богатством, а опет скромну, унапређујући урбанизам градова и дајући им одрживост док истовремено реагују на локалне потребе становника. Универзитетски кампус УТЕЦ у Лими, Перу (2015), налази се на изазовном месту поред ауто-пута, који је утонуо у котлини, с једне стране и стамбеног комплекса с друге. Резултат је вертикална каскадна зграда која одговара и локацији и климатским потребама. У згради Одељења за финансије у Даблину (2009) приликом материјализације простора њихов избор је пао на локални кречњак којег употребљавају у дебелим плочама, што даје снагу згради. Зграда Универзитета Луиђи Бокони, Милано (2008), негује заједништво између студената и становника живописног града које се протеже кроз јавни простор у приземљу и наставља у затвореном простору. Економска школа Универзитета у Тулузу (2019) пројектована је употребом опеке, а простор је обогаћен пешачким пасарелама и интимним двориштима која су метафора за стари француски град испуњен мостовима, зидинама, шетницама и каменим кулама.
Због интегритета и доследности у приступу пројектовању, посвећености перфектности у архитектури, одговорног односа према околини, космополитској способности да прихвате јединственост сваког места, Фарел и Мекнамара су добитнице овогодишње Прицкер награде.