Чабраја: Сматрам да је претерано да ретроактивно мењате наслове књига, слика, песама, топонима
ПРЕ неколико дана у Француској је изашло ново издање култног крими-романа Агате Кристи "Десет малих црнаца" са измењеним насловом "И не оста ниједан". У духу политичке коректности, назив оригинала из 1939. године промењен је тако у готово свим европским земљама, осим Шпаније и Грчке.
"Десет малих црнаца" је најтиражнији кримић у историји, са више од 100 милиона продатих примерака широм света, а име је добио по народној песми из друге половине 19. века, око које се и врти главни заплет романа. Наслов је, међутим, од почетка био споран за Американце, па се већ прво издање (из 1940) разликовало од британског, а роман је добио име по последњем стиху поменуте песме "И не оста ниједан".
Како реч црнац у Америци има пежоративно значење, тако је из романа Агате Кристи избачено свако његово спомињање (укупно 74 пута), црнци су постали војници, а Црначко острво - Војничко острво. Поједина издања у Америци, али касније и у Британији, излазила су и под насловом "Десет малих Индијанаца".
- Нико не би требало да користи речи које су увредљиве за друге. У време када је написан роман језик је био другачији и користиле су се неке речи које су данас с правом забрањене - казао је Џејмс Причард, праунук и наследник Агате Кристи, оправдавајући најновију измену наслова у француском преводу.
Осим Америке, остатак света дуго се држао оригинала. У Великој Британији крајем осамдесетих "црнци" су прво постали "Индијанци", а касније "војници". У 21. веку политичка коректност је добила на замаху у многим сферама, па је тако и роман Агате Кристи претрпео измене у бројним земљама. После протеста грађана у Хановеру 2002. због "увредљивог наслова" најављеног позоришног комада "Десет малих црнаца" Немачка је већ следеће године припремила ново издање романа "које не вређа никога". Сличне захтеве имале су потом различите организације у Данској, Шведској, Словачкој... па су објављени нови преводи са америчким насловом "И не оста ниједан".
Прошле године и Србија се нашла у друштву "политички коректних". Издавачка кућа "Лагуна" објавила је најтиражнији роман Агате Кристи, са новим насловом "И не оста ниједан", у преводу Александре Чабраје.
- Као неко ко се цео живот бави књижевношћу, сматрам да је у оваквим случајевима политичка коректност претерана, али разумем и прихватам чињеницу да је за некога та реч можда увредљива - каже, за "Новости", преводилац Александра Чабраја.
Наша саговорница додаје да је роман Агате Кристи "настајао природно, у складу са својим временом".
- Када се осврнемо на историју целокупне књижевности и уметности, схватићемо колико је бесмислено мењати ствари настале пре 100-200 година. За мене је та коректност нека врста пуританизма. Наравно, нормално је да тежимо равноправности у свим сегментима и да се боримо против дискриминације сваке врсте. Таква политичка коректност је нормална у јавном животу, за садашњост, али сматрам да је претерано да ретроактивно мењате наслове књига, слика, песама или, у овом случају топонима, односно, назива острва на ком се дешава радња - оцењује Чабраја и додаје да су у српском преводу, баш као и у горепоменутим издањима, "црнци" избачени у потпуности и замењени са "војницима".
Филмови и серије
РОМАН "Десет малих црнаца" доживео је бројне адаптације на филму, телевизији, у позоришту. По најпродаванијем наслову Агате Кристи снимљено је неколико филмова, од којих је најпознатији црно-бели Ренеа Клера "И не оста ниједан", из 1945. године. Од филмова су још бројније телевизијске адаптације, а само Велика Британија снимила је три серије по овом роману, последња од њих приказана је 2015. године, у продукцији Би-Би-Сија.
У БУГАРСКОЈ је избио скандал због резолуције УН о „геноциду у Сребреници”, након што су медији објавили преписку техничког премијера и министра спољних послова Димитра Главчева и бугарског представника при УН Личезара Стоева. У њему шеф владе позива дипломату да се уздржи од гласања о резолуцији.
ДВА нова експоната од јуче су део изложбе "Чекајући сталну поставку" у Иторијском музеју Србије. реч је о реконструкцијама одежди деспота Стефана Лазаревића и деспота Ђурђа Бранковића, које је израдила костимографкиња Јелена Стокућа са тимом сарадника. Оне су представљене на посебно дизајнираним луткама вајара Дарка Кузмановића.
Скупштина Националног комитета Међународног савета музеја, прогласила је Народни музеј у Кикинди за музеј године у Србији 2023. године. Ово велико признање кикиндска установа освојила је у конкуренцији Музеја Војводине из Новог Сада, Спомен парка „Крагујевачки октобар“, Народног музеја Крушевац и Уметничке галерије „Надежда Петровић“ из Чачка.
ДВА нова експоната од јуче су део изложбе "Чекајући сталну поставку" у Иторијском музеју Србије. реч је о реконструкцијама одежди деспота Стефана Лазаревића и деспота Ђурђа Бранковића, које је израдила костимографкиња Јелена Стокућа са тимом сарадника. Оне су представљене на посебно дизајнираним луткама вајара Дарка Кузмановића.
Скупштина Националног комитета Међународног савета музеја, прогласила је Народни музеј у Кикинди за музеј године у Србији 2023. године. Ово велико признање кикиндска установа освојила је у конкуренцији Музеја Војводине из Новог Сада, Спомен парка „Крагујевачки октобар“, Народног музеја Крушевац и Уметничке галерије „Надежда Петровић“ из Чачка.
ПРЕДСТАВА "Народни посланик" Бранислава Нушића, у режији недавно преминулог Горана Булајића, биће изведена пред нишком публиком у уторак, 4. јуна, у Народном позоришту Ниш.
ПЛАКАТЕ које је за представе Југословенског драмског позоришта дизајнирао Мирко Илић, поново је наградио престижни амерички дизајнерски часопис "Графис".
„НАРАТИВИ племићке архитектуре – од барока до сецесије“ назив је изложбе коју је вечерас у Галерији „Лукијан Мушицки“ у Темерину,надомак Новог Сада, отворила председница Покрајинске владе Маја Гојковић.
Коментари (2)