Култура

НЕБО ГА ПОПЕЛО НА НАЈСЈАНИЈУ ЗВЕЗДУ: Филмски аутор Влатко Гилић (1935- 2026), чија су дела стекла светско признање, преминуо у Београду

Миљана Краљ

31. 07. 2026. у 19:59

АКО бих и данас зажелео да украдем нешто, онда би то било оно из мог детињства, кад сам често помишљао: да "опљачкам" небо. Небо ми је било занимљиво и далеко. Ноћу се приближавало. Звезде су сијале, разбуктавајући машту трогодишњем дечаку. Мислио сам да се крађа једне звезде не би приметила, а мени би она много значила.

НЕБО ГА ПОПЕЛО НА НАЈСЈАНИЈУ ЗВЕЗДУ: Филмски аутор Влатко Гилић (1935- 2026), чија су дела стекла светско признање, преминуо у Београду

Ка тим звездама, ка којима је, према овом свом признању, одмалена стремио, упутила се минулог четвртка душа једног од најхваљенијих у свету, а код куће најпрећуткиванјих, овдашњих филмских редитеља - Влатка Гилића (1935-2026). Рођен је у угледној подгоричкој грађанској породици - мајка Ксенија, била је из куће индустријалца Цвијовића, а отац Милинко Гилић, правник, предратни председник Окружног суда, кога су потом нове власти стрељале као народног непријатеља. Та трагедија редитеља је задесила као десетогодишњака.

У Београду се упутио да студира Архитектонски факултет, а живот је изрежирао да открије филм. Први професионални ангажман имао је као асистент сценографа на филму "Капо", италијанско-француско-југословенској копродукцији из 1960. године, у коју је био укључен Ловћен филм, где је Гилић имао ухлљбљење до 1966, када је у продукцији "Дунав филма", почео да снима кратка документарна и играна остварења према својим сценаријима. Филмови су позивани на најважнијим међународним фестивалима и донели су му читав низ признања: Сребрног медведа на фестивалу у Западном Берлину, два пута Гран-при у Оберхаузену, главне награде на фестивалима у Лајпцигу, Белвјуу и Мелбурну. Био је номинован и за Златни глобус. Реч је о филмовима "Мала светлост", "Повратак на родно дрво", Homo sapiens, In continuo, "Љубав", "Моћ".

Бећковић: Сваки кадар икона

ВОЛЕО бих да на растанку о Влатку Гилићу кажем нешто што би му било најмилије да кажем - каже песник и академик Матија Бећковић за "Новости". - Био ми је сабрат и звао сам га "Влаћак", а "Влаћак" је био и остао верник оне уметности у коју више нико не верује. Сваки кадар који је снимио је икона, а његови кратки филмови су ремек-дела. До последњег даха учио нас је како се достојно живи и са осмехом одлази, и како су лепи и почетак и крај. Да овим речима додам и оне које сам написао за његова живота: "Све што је снимио или намеравао да сними, доживео у сну или на јави или записао у своју бележницу постало је сценарио за филм снимљен у једном кадру како би Гилић највише волео. Тај филм о његовом сценарију, снимиће онај Влатко Гилић који се поново роди. Срећан ти пут друже мој.

Оба његова дугометражна играна филма приказана су на Филмском фестивалу у Кану - "Кичма" је 1977. године била у конкуренцији за Златну палму, а "Дани од снова" 1980. у програму "Известан поглед". Америчка ТВ мрежа Ен-Би-Си уврстила га је исте године међу 50 најзначајнијих редитеља у историји светске кинематографије, уз Хичкока, Чаплина, Велса, Бергмана, Фелинија, Куросаву, Кјубрика, Тарковског...

- Влатко Гилић је свој опус остварио до своје четрдесет пете године, а у тим годинама живота многи значајни редитељи тек су почињали да остварују велика дела - пише у књизи "Снимљени и неснимљени филмови Ратка Гилића" ("Прометеј", 2022) Живко Поповић, коме је Гилић био професор режије на Академији уметности у Новом Саду, а потом му је Поповић, на истом предмету био асистент 17 година. - Међутим, његово филмско стваралаштво тада је заустављено, па ако знамо да потребу за уметничким стварањем он осећа као смисао живота, јасне су последице које је морао да истрпи због насилног прекида уметничког рада.

Али, према Поповићевом сведочењу, пуне четири деценије, Гилић је свакодневно бележио идеје за филм, било као сценарија или на друге начине, верујући да ће добити прилику за њихово остварење:

- То се није догодило. Читао сам његова неснимљена сценарија и бележнице које је водио. Мада је штета што није успео да снима ненадокнадива, ипак и тај његов рад, то стваралаштво које је остало на хартији, има посебну вредност, па сматрам да би Гилићеву писану реч било добро сачувати од нестајања.

Међу делима која никада није остварио је и заустављени филм о Јасеновцу, због ког се лично и детаљно упознао са архивом тог злогласног места:

- Начин на који сам испитивао изгледа је био необичан, јер је задирао у саму срж збивања. Много ми је жао што тај филм не постоји и што га нисам снимио, нарочито данас - тврдио је редитељ.

Брат Параџанов

КАДА је 1965. у Кијеву, у тадашњем СССР-у радио своју прву сценографију за филм "Проверено мина нема", упознао је - Сергеја Параџанова. Како наводи Поповић у филму о Гилићу, годину дана двојица редитеља били су нераздвојни. Параџанов му је за успомену поклонио малу икону "ермитажне вредности", на чијој полеђини је на руском написао: "Драгом другу Влатку од брата Сергеја. У знак сећања на доброту и дружење. Кијев 1965. Параџанов". Када су совјетске власти ухапсиле филмског генија, Гилић је у Кану потписао петицију за његово ослобађање, упркос томе што му је непосредно пре тога пришао непознати човек, и упозорио га: "Ви немате право то да потпишете."

Према речима некадашњег директора Департмана за филм МоМА, Виларда ван Дајка који је тражио да овај чувени њујоршки музеј откупи Гилићева дела, нико није истраживао људску судбину на тако дубок начин. То су једина ауторска дела из бивше Југославије похрањена у капсули овог музеја, настале из идеје да се сачува памћење света у случају нуклеарне катастрофе. Ван Дајк је Гилићу упутио и позив да 1973. присуствује пројекцији својих дела у МоМА, а редитељ је том приликом одржао и предавање на Харварду.

- Од тада па до данас, његови филмови се приказују широм САД, изазивајући несмањено интересовање и поштовање. У нашу земљу повремено су стизале вести да се тамо, за разлику од наше земље, на елитним местима, на фестивалима и универзитетима, одржавају пројекције циклуса Гилићевих филмова - записао је Поповић у својој књизи.

Тако је филмски архив универзитета Харвард, крајем 2024. године организовао ретроспективу седам филмова овог редитеља, чије 16 мм копије поседује, у програму под именом "Узалудност у кадровима: Хипнозе Влатка Гилића".

31. 07. 2026. у 06:30

Ekonomija

Poslodavac može da pomeri već odobren godišnji odmor, ali samo pod ovim uslovima: Evo šta kaže zakon

2026-07-21 14:01:00

Svet

Razorno nevreme pogodilo Čile: Desetoro poginulih, hiljade pogođenih, u toku masovne evakuacije

2026-07-21 09:48:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

РАМПА ОД ТРАМПА ЗА МАКРОНА: Дипломатски скандал на помолу, Вашингтон спрема невиђени ударац Паризу

Свет

0 16

РАМПА ОД ТРАМПА ЗА МАКРОНА: Дипломатски скандал на помолу, Вашингтон спрема невиђени ударац Паризу

СЈЕДИЊЕНЕ Америчке Државе разматрају одлагање, или чак блокирање, именовања следећег француског амбасадора у Вашингтону, што је потез без преседана који прети да продуби јаз између два дугогодишња савезника, наводе четири извора упозната са ситуацијом.

29. 07. 2026. у 19:12

ХИТНО УПОЗОРЕЊЕ ЗА ВОЗАЧЕ У СРБИЈИ: Опозвана два популарна Nissan модела због ризика од пожара и повреда

Друштво

0 12

ХИТНО УПОЗОРЕЊЕ ЗА ВОЗАЧЕ У СРБИЈИ: Опозвана два популарна Nissan модела због ризика од пожара и повреда

НА сајту система НЕПРО објављен је опозив два модела путничких возила марке Nissan због безбедносних ризика који могу довести до повреда корисника, односно повећаног ризика од пожара.

24. 07. 2026. у 16:00