ЧАРБНА ЈЕ МОЋ КИКИНДСКЕ ГЛИНЕ: У Кикинди у току 45. Интернационални вајарски симпозијум „Терра“ (ФОТО)

Кикинда је јединствено место у свету где настају скулптуре великог формата од печене земље. Таква уметничка дела рађају се на месту где се некада пекао цреп, у атељеу Центра за ликовну и примењену уметност „Терра“ који је опремљен у старом фабричком погону за печење црепа.

Фото: Р. шегрт

У дворишту се очи рашире пред збирком несвакидашње, импозантне колекције великих скулптура насталих претходне 44 године колико траје Интернационални вајарски симпозијум „Терра“. Унутра се осећа мирис мокре глине која се у рукама вајара претвара у уметничка дела, која ће се најпре дуго сушити, а онда неколико дана пећи, па тек за годину дан изаће пред јавност. Сваког јула у Кикинди месец дана траје овај симпозијум на који долазе вајари из целог света.

Правило које је установио оснивач и идејни творац Слободан Којић је да један уметник само једном може да ради на „Терри“. Ове године прилику да дођу на 45. симпозијум „Терра“ добили су Гоце Наневски из Северне Македоније, Рафаел Сабатије из Француске, Беате Гатчелхофер из Аустрије, Милорад Младеновић и Бранко Милановић из Србије. Сви потврђују да атеље даје несвакидашњу инспирацију и изванредне услове за рад, какви се ретко где могу добити.

Фото: Р. шегрт

- Ово је моје прво учешће на неком симпозијуму у иностраству. Искуство је јединствено, јер овде имам изазов да направим монументалну скулптуру. Правим велику фигуру целог коња и надам се да ћу успети да остварим замисао. До сада сам радила само делове тела, претежно ноге. Овде сам много научила о новим техникама рада. Услови рада су фантастични. Ово искуство ће ми помоћи да се даље уметничкои развијам – утисци су Францускиње Рафаел Сабатије.

Домаћини кажу да она и вајарка Беате Гачелхофер из Аустрије раде даноноћно. Не испуштају глину из руку. А овде је имају у неограниченим количинама, што је, такође, посебност „Терре“. Не иду на ручак, саме припремају храну и вајају чак и ноћу.

- Уметницима се овде нуде невероватне могућности, од количине глине до величине скулптуре коју могу да раде. Овако нешто не постоји нигде у свету. До сада нисам радила у глини, нисам навикла на њу, али ми се сада свиђа. Све препреке решим уз помоћ асистената који нам несебично помажу и увек су ту. Радим апстрактну форму различитих геометријских облика – каже Беате којој су уметници из њене земље препоручивали да дође на „Терру“.

Фото: Р. шегрт

Вајар и професор на Академији ликовних уметности у Требињу Бранко Милановић, раније је био на „Тери“ али не као учесник симпозијума.

- Овде се ради у лепој атмосфери. Највећи бенефит симпозијума јесу људи, са којима радите и са којима ћете убудуће сарађивати. Овде је фантастично доћи и радити – рекао је Милановић.

Игор Смиљанић, доцент на катедри за вајарство на Академији уметности у Новом Саду, добро познаје глину, њене ћуди и процес настајања скулптуре од печене земље.

- Скулптуре се овде граде методом коју у жаргону зовемо „дан на дан“. Креће се од базе, ради се 30 центиметара, па се влажном крпом или најлоном штити горњи део површине. Онда се оставља да се просуши неколико дана. После се на том месту наставља градња. И тако се за 20 или 25 дана изгради цела скулптура висока и до 2,5 метара. Овде ради искусан тим и „води“ глину како уметник жели. У последњој фази постоји могућност да се на површини појави бела патина, врло драгоцена. То је, у ствари, со која избија из глине ако се додирује. То је специфичност кикиндске глине – објашњава Смиљанић.

Foto: Фото: Р. шегрт

POGLEDAJ GALERIJU

Када се заврши симпозијум, скулптуре се остављају да мирују и суше се неколико месеци. Може и брже, али је најбоље да траје споро, наводи Смиљанић.

- Завршна фаза је печење, по фазама. Најпре се скулптура загрева до 100 степени, а после се пече на 960-970 степени, што је отимално. Процес је дужи што је пећ већа. Печење подразумева и процес хлађења и због тога је период дужи. То је најчешће око три дана - наводи Смиљанић.

БОГАТА КОЛЕКЦИЈА

- Задовољна сам како протиче 45. симпозијум, јер су ументици презадовољни. „Терра“ је највећа колекција на свету савремене скулптуре од теракоте великог формата. Збирку чини 1.200 скулптура. До сада је овде радио 281 уметник. Обавеза учесника је да направе једну скулптуру великог и две малог формата и увек ураде више – наводи Сања Радусин Смиљанић, в.д. директора „Терре“.

Већи део скулптура налази се испред атељеа, под отвореним небом. Мањи део збирке, око 300 одабраних дела је у Музеју „Терра“, на другом крају Кикинде.

Препоручујемо

Култура

0 0

Булетова жена смењена, именован нови директор Атељеа 212

24. 07. 2026. у 22:01

Култура

0 0

ЕВРОПСКИ ФИЛМ ВРАЋА ИЗВОРНОМ ФИЛМСКОМ ЈЕЗИКУ И ВРЕДНОСТИМА: Радош Бајић, добитник награде "Александар Лифка"

23. 07. 2026. у 12:38

Култура

0 0

ЈЕДИНСТВЕНО МУЗИЧКО ВЕЧЕ: Концерт "Митови, легенде и бајке о музици" у новосадској Синагоги

23. 07. 2026. у 12:03

Култура

0 0

"УВЕК ЋУ ЈЕ ПАМТИТИ..." Бајић сломљен због смрти Оливере Катарине: "То је жена којој је Бог дао све"

23. 07. 2026. у 11:09

Ekonomija

Poslodavac može da pomeri već odobren godišnji odmor, ali samo pod ovim uslovima: Evo šta kaže zakon

2026-07-21 14:01:00

Svet

Razorno nevreme pogodilo Čile: Desetoro poginulih, hiljade pogođenih, u toku masovne evakuacije

2026-07-21 09:48:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације