Удахнуо је живот телу без осећања: Филм "Странац" Франсоа Озона из угла француске критике

Мноштво, пре свега позитивних, критика и погледа са стране, пропратило је у Француској филм "Странац" Франсоа Озона по чувеном литералном остварењу Албера Камија.

Foto: Printskrin/Jutjub/Exotic Vacation

Све би могло да се сведе у закључак који је објавио француски веб-сајт посвећен критикама и културним препорукама "Санс Критик" (Критички смисао) да је реч о ризичном пројекту, ког се прихватио Франсоа Озон, претварајући Камијеву причу у, на крају, заокружено филмско дело.

Платформа "Ало Сине", референтна у критикама и представљању филмских остварења,  наводи да је реч о правом ремек-делу са Озоновим потписом, и уз глумачку поделу у изузетном надахнућу. Истиче се да се ради о литерарном делу које спада међу најчитанија на свету и у исто време се сматра тешким за адаптацију, уз подсећање да је Камијев роман претходно само једном екранизован, 1967. године када је то учинио Висконти, "и то без успеха упркос присуству Мастројанија, Ане Карине, Бернара Блијеа и Бруна Кремера, вероватно и због тога што је централни лик све, само не симпатичан."

- Треба констатовати да Озон успева да прикаже празнину на екрану, отуђеност од самог себе па чак и апсурд који лебди над овом причом - истиче овај медиј.

У Озоновом остварењу, наводи се даље, могла би се готово пронаћи одређена форма слободе код Мерсоа, онога који се својом отуђеношћу од очекиваних осећања поставља изван сваке друштвене конвенције.

- А пре свега, сунце, толико драго писцу, овде захваљујући раскошним сликама постаје прави лик. Оно продире свуда, у мртвачку собу, кроз светло обасјани круг љубавног сусрета, све до ћелије осуђеника. Једноставно, задивљујуће. Овај филм је право чудо и буди жељу да се изнова и изнова чита Камијево ремек-дело - закључује критичар "Ало Синеа", додајући да је глумачка постава на нивоу високих амбиција редитеља.

Радио Француска је поводом премијере овог филма окупила мишљење различитих актера из света критике и литературе. Новинар "Франс Ентера", историчар и филмски критичар Кристоф Бурсеје поздравља успешну адаптацију. Хвали изнад свега естетски квалитет црно-белог, а затим и глуму главног глумца Бенжамена Воазена.

- Али оно што се посебно истиче јесте начин на који Озон обрађује колонијално питање, потпуно одсутно код Камија и Висконтија. Французи у оделима и краватама упркос 40 степени савршено илуструју цивилизацију наметнуту другој - наглашава Бурсеје за кога је овај филм поетичан, мистериозан и обнавља интересовање за роман.

Новинарка и филмска критичарка Ава Каен је уздржанија. Она подсећа на тежину адаптирања великог класика "о коме је свако већ створио сопствени филм." Мерсо, ког је она замишљала, био је сувљи и нихилистичнији од оног у филму. Истовремено, жали због тога што је главни глумац сниман "као манекен у реклами за луксузне парфеме".

Новинар Мари Совион каже да су јој осећања о филму подељена. Посебно хвали први део, нарочито Озонову одлуку да направи готово неми филм током дужег почетка. За други део, међутим, каже да је "дежа ви" код Озона. Њен колега Франк Финанс Мадиреира истиче политичку димензију филма, за разлику од романа у коме се готово и не схвата да је реч о колонијалном периоду.

Референтни месечник "Каје де Синема" наглашава да овај "Странац" изазива контрадикторна осећања која се могу свести на његов црно-бели ефекат. Озон, у овој критици, проналази нешто од ранијег француског филма, неку врсту суморног поетског реализма, док истовремено еротизује Мерсоа, кога тумачи Бенжамен Воазен, његову кожу, тело, покрете, па чак и његов злочин.

- Ту се удаљавамо од Камија – закључује ова ревија.

За већ поменути "Санс Критик" Озонова адаптација Камија била је "ризичан подухват, са успешним филмом." Сајт наводи да је прилично изненађујуће видети како је књига, која није нарочито "филмска", адаптирана за платно.

- Озон успева да оживи главног јунака који није лак – закључује ова платформа.

"ПОЛОЖИЛИ" И СПОРЕДНИ ЛИКОВИ

Филм представља успех и што се тиче споредних ликова, истиче "Санс Критик".

- Ребека Мардер, сунчана и блистава, представља савршен контрапункт Мерсоу, док Пјер Лотен бриљира у улози брбљивог макроа, гласног и манипулативног. У позадини, Алжир из 1940. године веома је верно реконструисан, показујући кроз неколико пажљиво одабраних кадрова сву тежину колонизације над локалним становништвом - наводи овај референтни сајт.

Препоручујемо

Култура

0 0

Оскар за најбриткија пера: "Вечерње новости" расписале 58. Конкурс "Пјер" за најбољу карикатуру, основан 1967. године

25. 04. 2026. у 06:30

Култура

0 0

Никада није бежао од себе: У Суботици, у 81. години, преминуо академик Саво Халугин, један од наших најистакнутијих ликовних уметника

24. 04. 2026. у 18:33

Култура

0 0

Деци треба више књига и више читања: На 29. књижевним сусретима "Гордана Брајовић" у Алексинцу додељена награда Весни Видојевић Гајовић

24. 04. 2026. у 18:01

Култура

0 0

Чудесни Исидорини ритмови: Хорниста Берлинске филхармоније Штефан Дор и Београдска филхармонија у славу наше велике композиторке

24. 04. 2026. у 17:44

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације