Доба снажне жеље за коначном слободом: Изложба "Дипломате руског царства и српско-турски рат 1876. године" испред Библиотеке града Београда
ИЗЛОЖБА "ДипломатеРуског царства и Српско-турски рат 1876. године", која ће бити отворенаданас испред Библиотеке града Београда, осветљава улогу руских дипломатау времену када се Србија борила за међународно признање и независност. Кроз архивску грађу и сведочанства о политичким односима, аутор проф. дрАлексеј Тимофејев доноси причу о улози Русије у пресудним годинамасрпске борбе за независност.
Каталог изложбе "Дипломате руског царства и српско-турски рат 1876. године"
- Устанак у Херцеговини 1875. године, Српско-турски рат 1876, у којем Русија није учествовала, а потом и ратови 1877. и 1878. године, када се Русија укључује, довели су до Берлинског конгреса на којем је Србија стекла независност и међународно признање. Тај период се често ставља у други план у односу на Први и Други светски рат, а управо тада Србија постаје међународно призната држава. Ова изложба је покушај да се тај део историје осветли и врати у фокус. За сваку државу је од пресудног значаја тренутак стицања независности, посебно ако се има у виду колико дуго је Србија била под туђом влашћу - каже, за "Новости", историчар Ненад Миленовић, директор Библиотеке града Београда.
Каталог изложбе "Дипломате руског царства и српско-турски рат 1876. године"
Грађу за изложбу аутор је прикупљао у руским архивима, доступним истраживачима из Србије. Посебну вредност чине и визуелни прикази тадашње српске свакодневице и ратних дешавања, објављивани у руским новинама. У време када је фотографија била ретка и скупа, у штампи су доминирале литографије. Професионални цртачи одлазили су на подручја сукоба и бележили призоре са терена, правећи брзе скице које су затим објављиване у новинама.
- Посебан печат изложби дају управо та визуелна сведочанства, јер омогућавају да видимо како су изгледале руске дипломате, српска војска и људи тог времена - каже нам аутор Алексеј Тимофејев, научни саветник у Институту за новију историју Србије и професор на Филозофском факултету у Београду. - Мени је било посебно занимљиво да погледам лица тих људи, руског конзула, војника, људи који су ходали овим улицама. Једно је оно што читамо и замишљамо, а друго када то можемо и да видимо.
Каталог изложбе "Дипломате руског царства и српско-турски рат 1876. године"
Тесктове је превела универзитетски професор др Ирена Антанасијевић.
- Српско-турски рат 1876. године био је први рат модерне српске државе - наводи Тимофејев. - До тада су постојали устанци и народни покрети, али ово је први рат који води Србија као држава - са буџетом, скупштином и штампом, као међународни чинилац. Србија је у тај рат ушла неспремна. Војска је била претежно народна, редовне војске је било мало, а у тренутку избијања рата није било ниједног генерала, највиши чин био је потпуковник. Официри нису имали искуство у вођењу рата, јер су последња ратна искуства била из времена Првог и Другог српског устанака. Упркос томе, у српским земљама под Османским царством, као и у деловима под Хабзбуршком монархијом, постојала је снажна жеља за ослобођењем.
Тимофејев истиче да је руска дипломатија у почетку заузела опрезан став, настојала је да спречи избијање рата. Међутим, у руском друштву постојала је снажна подршка Србији.
- Када је рат избио, руске дипломате су настојале да контролишу ток догађаја и спрече даље погоршање ситуације. После пораза српске војске, управо је руска дипломатија одиграла пресудну улогу. Дипломатским притиском на Османско царство, уз укључивање великих сила, заустављено је напредовање турске војске и обезбеђено примирје.
Каталог изложбе "Дипломате руског царства и српско-турски рат 1876. године"
Изложба приказује управо ту сложену улогу руске дипломатије. Поред текстова, представљени су и вредни документи из руских архива.
- У Србији су кључне улоге имали кнез Милан Обреновић и политичар Јован Ристић, док су руску дипломатију у Београду представљали генерални конзул Андреј Карцов и секретар конзулата Николај Ладиженски.
Черњајев на челу војске
- СВЕ до јуна 1876. дипломате и цар Александар Други нису хтели да се мешају, док су престолонаследник и супруга цара, део војске, сматрали да треба помоћи Србима, а ако се Турци успротиве онда и подићи крст на Свету Софију - каже Тимофејев. - И руски дипломатски кор је био подељен. Времешни начелник Министарства иностраних дела Александар Михаилович Горчаков сматрао је да Русија нема снаге да се бори против воље читаве Европе, која неће допустити потпуно ослобођење Словена на Балкану, нити прелазак Цариграда у руке Русије. Супротно вољи цара у мају 1876. у Србију је стигао генерал Михаил Григоријевич Черњајев. На изненађење руског конзула у Београду, А. Н. Карцова, Черњајев је пристао да ступи у српску службу без формалног одобрења. Кнез Милан поставио га је на чело српске војске.
Управо кроз њихове судбине и деловање изложба прати сложене односе између дипломатије, политике и рата.
- У Београд су масовно пристизали руски добровољци, од обичних сељака до чланова царске породице - каже Тимофејев. - У том хаосу конзул Карцов се тотално погубио. Уместо да дипломатски решава ситуацију, он је тонуо у алкохол. Правио је такве дипломатске ексцесе, да је морао да се изјашњава о свом понашању. Његова супруга се јавно свађала са кнегињом Наталијом, покушавала да јој чита моралне лекције, а Карцов је трошио енергију на сплетке против Јована Ристића, покушавајући да га смени, док је руске официре и чланове Словенских одбора клеветао у извештајима. Почетком маја 1877. године Карцов је опозван из Србије на молбу српске владе и великог кнеза Николаја Николајевича.
Препоручујемо
Говор који је требало да „запали“ Америку: Иза кулиса обраћања Меланије Трамп
Са места на којем су амерички председници раније објављивали ратове или примирја, Меланија Трамп послала је личну поруку да је неправедно осумњичена за неморал, бранећи се од гласина да је Епстин посредовао брачној вези
16. 04. 2026. у 16:48
ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)
ПРИПАДНИЦИ Министарства унутрашњих послова, Управе криминалистичке полиције ухапсили су на територији Републике Србије А. С. (1989), Е. В. (1984), Е. Г. (1978) и А. Ц. (2005) држављане Републике Албаније због постојања основа сумње да су извршили кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости.
24. 03. 2026. у 20:17
Трагач из "потере" се срушио на под усред емисије: Настао мук у студију, видите реакцију Мемедовића (ВИДЕО)
ВОДИТЕЉ је поставио такмичару питање након којег је у студију уследила неочекивано забавна и занимљива ситуација.
14. 04. 2026. у 08:09
Коментари (0)