Последњи романтик српске музике: Изложба поводом 175 година од рођења Јосифа Маринковића

ПРЕ девет и по деценија, 13. маја 1931. опраштајући се од композитора, диригента, хоровође и педагога Јосифа Маринковића (1851-1931), књижевник Вељко Петровић, у име Српске краљевске академије наука, приметио је да са њим одлази "последњи представник заносне српске романтике 19. века, која за наш духовни живот значи класично раздобље":

Фото З. Јовановић

- Само она жарка љубав наших романтичара за род и отечество и њихова мистична вера у народну будућност и у свој позив песника и уметника могла је учинити да и стране узоре, поуке и техничка средства подјарме своме народном духу...

А поводом 175 година од рођења овог члана Српског ученог друштва, од 1884. године, а потом и СКА од 1907, из збирки Музиколошког института САНУ и Библиотеке САНУ, у пријемном холу наше најзначајније научне и културне институције, изложене су његове најзначајније композиције, монографије и чланци, фотографије. Аутор те камерне поставке је Сања Петровић.

Фото З. Јовановић

Музичар који је иза себе оставио богати опус, са више од 190 дела, рођен је средином 19. века у Врањеву, крај Новог Бечеја, у данашњем Банату, у добростојећој породици. Још као дечак свирао је тамбуру, гитару, хармонику и клавир, али су се родитељи противили даљем музичком образовању, због жеље да се бави нечим "угледнијим". Уписао је Учитељску школу, чувену Препарандију у Сомбору, где је чешки композитор Драгутин Блажек препознао велики таленат. Маринковић почиње да компонује и ствара клавирску Сонатину за четири руке, прво дело тог жанра у српској музици. Због професорове препоруке и успеха раних радова за школски хор, родитељи пристају да га пошаљу на студије у Праг.

Фото З. Јовановић

На Оргуљској школи Универзитета у Прагу, учио је теорију музике код композитора Франтишека Здењака Скухерског. Касније је одлазио у Беч на предавања из естетике музике код професора др Едуарда Ханслика, музиколога и естетичара Бечког универзитета. После дипломирања, у Београду је радио као диригент Београдског певачког друштва, Академског певачког друштва "Обилић", Радничког певачког друштва, Српско-јеврејског певачког друштва... Предавао је музику у Богословији, Учитељској школи и Другој мушкој гимназији.

Фото З. Јовановић

У његових једанаест кола - сплетова обрада народних песама, за мушки или мешовити хор, многи препознају зачетке Мокрањчевих "Руковети". У српској музици утемељио је жанр хорова уз пратњу клавира, компоновао је и за соло клавир, музику за позоришне комаде, а епитет "српски Шуберт" стекао је захваљујући соло песмама. Иза себе је оставио читаву антологију компоновану на стихове романтичарске српске поезије, у којој су песме Бранка Радичевића, Змаја, Ђуре Јакшића, Јована Грчића, Мите Димитријевића, Војислава Илића, Драгутина Илића и других.

Божанствена литургија

Фото З. Јовановић

 

НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ Маринковићево дело духовне музике је "Божанствена литургија Св. Јована Златоустог", компонована за богослужење у православној цркви, са надахнутим ставом "Отче наш", који се убраја у ремек-дела хорске литературе. Први пут је изведена 1935, захваљујући Кости Манојловићу, који је у Маринковићевој заоставштини нашао делове Литургије и повезао је у целину. Премијерно дело је извело Учитељско певачко друштво "Маринковић", са диригентом Бајшанским. 

Први српски доктор музикологије Милоје Милојевић, о Маринковићу је забележио:

- Он је први и последњи истински српски романтичар у музици, стваралац оригиналне инспирације.

Умро је у Београду, где на његово име сећа музичка школа на Врачару. У Новом Бечеју, 28. и 29. маја, биће одржана 34. "Обзорја на Тиси - Дани Јосифа Маринковића", манифестација која је традиционално расписала и конкурс за соло песму. У Зрењанину, мешовити хор "Јосиф Маринковић" је 1987. под управом легендарног диригента Слободана Бурсаћа, освојио титулу Светског хора на такмичењу у Ланголену у Велсу. 

Препоручујемо

Култура

0 0

Музеј Југославије на листи 27 најбољих на свету: Реномирани магазин сврстао га уз Ватикан, Лувр, Ермитаж, Метрополите

15. 04. 2026. у 15:52

Култура

0 1

Од чега се састоји овај свет: Представљање скулптура Срђана Стефановића у Галерији "Сингидунум"

15. 04. 2026. у 15:48

Култура

0 1

Двојезична "Луча микокозма": Књижевне вечери на Сорбони посвећене Петру Петровићу Његошу и Радомиру Уљаревићу

15. 04. 2026. у 06:30

Култура

0 1

Суштинско и универзално у човеку: Слике уметнице Лауре Сагмајстер од петка у Београду

14. 04. 2026. у 17:07

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације