Култура

УМЕТНИКОВ ЛЕТ КРОЗ БЕСМРТНОСТ: Пред читаоцима последња књига академика Тодора Стевановића (1937- 2026)- "Светлост линија гавран"

Миљана Краљ

06. 04. 2026. у 16:24

ЦРНА боја гавранова није смрт већ црна светлост. Ову мисао записао је академик Тодор Стевановић (1937-2026), који нас је напустио почетком фебруара, а нашла се уз један од цртежа, у недавно објављеном, његовом последњем делу "Светлост, Линија, Гавран". Јединствена личност и опус нашег сликарског великана, прекосутра у подне, биће тема комеморативног скупа "Сећање на академика Тодора Стевановића", у Свечаној сали САНУ.

УМЕТНИКОВ ЛЕТ КРОЗ БЕСМРТНОСТ: Пред читаоцима последња књига академика Тодора Стевановића (1937- 2026)- Светлост линија гавран

Књига је угледала светлост дана и захваљујући колекционарима и пријатељима великог уметника, породици Вићић, па је дизајн корица урадио архитекта Лазар Вићић, а рецензију написала Милица Вићић. Ова историчарка уметности, у уводу истиче да је гавран, који је главни лик серије радова на папиру представљене у књизи, мотив коме се Тодор често враћао, а да је први сусрет са том птицом имао још у детињству, у селу Залужњу код Лесковца.

- Тодор седи на трави, пољана је широка и светла - пише Вићићева. - Дрво му прави хлад и поред њега је свежањ са храном. Неочекивани гост слеће поред. Знатижељно, а сналажљиво, одвезује свежањ како би се послужио. Гавранова интелигенција је заинтересовала Тодора који развија мисао о њему у уметничком смеру. Оно што је важно, а на шта и сам уметник скреће пажњу, јесте да је гавран једина птица са свешћу налик човековој. У њему не види само гаврана, већ га разлаже на геометријске облике. Служи се белом и тегет-љубичастом, која се претвара у црну.

Поред Тодорових, птица које лете међу корицама књиге, у њој су се нашли и његови записи, као и његова химна "Ја сам ти", штампана на неколико светских језика, а завршава се стихом "Ја сам ти недостижна дубина васељене".

- Гавран код мене има посебно значење и ушао је у моју химну "Ја сам ти". Тамо, у 23. стиху пише: "Ја сам гавран" - испричао је Стевановић прошле године, у последњем интервјуу датом "Новостима". - Код мене је гавран симбол сунца, веома позитиван. И све остале птице су позитивне, јер припадају природи. У том смислу сам дефинисао и уметност као природну силу, која дејствује кроз човека испражњеног од мишљења, гледишта и знања о уметности.

Како у свом тексту подсећа Вићићева, сликарев став био је и да је уметност део енергетског тока који тече стамено и праволинијски.

- Мотив гаврана са сигурношћу лети кроз време и наставља ту непоколебљиву уметничку енергетску нит. Тодор гаврана гледа право у очи, без имало бојазни. Апстрахује га, ставља у своју контролу, без да му одузима достојанство. Даје му слободу трансформисања пред нашим погледом и креира утисак да је то уметност која је у константном ванвременском лету - закључује млада историчарка уметности, у уводу последње књиге нашег академика.

Симбол светлости

ГАВРАН, као својеврсан грб Тодоровог опуса, лети и врши улогу преносника поруке његове уметности, док уметников потпис у слову Т крије птицу у лету. Тодор и црна птица дају се поистоветити као симболи светлости, у овом случају луче буктиње у уметности - пише Милица Вићић.

Како се у том последњем разговору за наш лист присетио велики уметник, још на стидујама, његова професорка, академик Цуца Сокић, прозвала га је Тодор-птица, због тог мотива који се понављао од самих почетака.

- Jа летим кроз своју уметност - говорио је Тодор. - Лет је слобода, лет је начин слободног живота, сликања. Све је то лет. За мене је уметност нешто што је апсолутно слободно, недодириво. Ту нема наметнутих тема, суморне свакодневице.