Култура

ЖИВИ ПРОСТОР СУСРЕТА, УЧЕЊА И ДИЈАЛОГА: Добрила Бегенишић, добитница награде Народне библиотеке Србије "Јанко Шафарик"

Драган Богутовић

13. 03. 2026. у 12:41

НА свечаном обележавању Дана Народне библиотеке Србије, престижна национална награда "Јанко Шафарик" за допринос у развоју библиотекарства уручена је др Добрили Бегенишић, дипломираном германисти, доктору филолошких наука, библиотекару саветнику.

ЖИВИ ПРОСТОР СУСРЕТА, УЧЕЊА И ДИЈАЛОГА: Добрила Бегенишић, добитница награде Народне библиотеке Србије Јанко Шафарик

Бегенишићева је запослена у НБС од 1996. године, а тренутно је на месту начелника Одељења селективне набавке. Аутор је великог броја стручних и научних радова, учесник научних и стручних конференција у земљи и иностранству. Бави се попуњавањем библиотечких колекција, едукацијом библиотекара, стандардизацијом библиотечке терминологије и њеним систематизовањем, проучавањем немачко-српских културних веза.

Добитник је и награда "Марија Илић Агапова" и "Стојан Новаковић".

* У ово време убрзаних технолошких промена, са којим се проблемима и дилемама суочавају библиотекари?

- Библиотекари се свакодневно суочавају са изазовом како пронаћи равнотежу између традиционалне улоге библиотеке као чувара писане културне баштине и све израженије потребе за развојем дигиталних услуга и ресурса. Културну баштину у савременом добу, поред штамапане грађе, чине и садржаји у дигиталном и електронском облику тако да је потребно и њих открити и прикупити и учинити доступним корисницима. Наша мисија је да обезбедимо поуздан приступ свим тим садржајима, а да бисмо то успели морамо да пратимо развој дигиталних технологија и нове навике корисника који све више информација траже у електронском облику. Библиотекари све више преузимају улогу посредника у свету информација - помажу корисницима да се снађу у огромној количини доступних извора, да препознају поуздане информације и да развијају информациону и дигиталну писменост.
Једна од дилема је и како библиотеку одржати као живи простор сусрета, учења и дијалога у добу када се многе активности премештају у виртуелно окружење. Искуство показује да су библиотеке и ту показале своју снагу и да су успеле да се прилагоде.

Симбол посвећености знању

* КАКО се данас доживљава заоставштина човека чије име носи награда коју сте добили?
- Заоставштина Јанка Шафарика и данас се доживљава као изузетно значајан део наше културне и научне традиције. Шафарик је био један од оних људи који су својим радом повезивали науку, културу и библиотекарство, и који су разумели колико је важно прикупљати, чувати и проучавати писану баштину. Припадао је генерацији оних који су постављали темеље модерних културних и научних институција код нас, а тиме и Народне библиотеке Србије. Управо зато његово име и данас представља симбол посвећености знању, истраживању и очувању културног наслеђа.

* Да ли је потребна и нека врста новог односа према књигољупцима?

- Мислим да је пре свега потребно стално преиспитивати и унапређивати однос према корисницима библиотека, међу којима су, наравно, и књигољупци. Љубав према књизи остаје темељ библиотечког рада, али се начини читања и приступа књизи данас мењају. Неко чита штампане књиге, неко електронске, неко слуша аудио-књиге, а за библиотеке је важно да препознају све те различите читалачке навике. Зато је најважније да библиотеке буду отворене и приступачне свим читаоцима - и онима који су одувек верни књизи, али и онима који тек откривају читање. Улога библиотекара је да препозна интересовања својих корисника, да им препоручи књиге, да их подстакне на читање и да библиотеку учини местом у које се радо долази.

* Какво је ваше искуство, шта читаоци највише траже у библиотекама?

- Коришћење грађе у библиотекама зависи од типа библиотеке. Општи трендови најбоље се препознају по коришћењу у јавним библиотекама које су намењене и доступне најширем кругу корисника, а они показују да читаоци радо посежу за савременом белетристиком, романима и књигама које су тренутно популарне, књигама које су награђиване и сл. Расте интересовање и за књиге из области популарне психологије, као и за публицистику која се бави актуелним друштвеним темама. Оно што је, међутим, за мене као библиотекара, најбитније јесте тренутак када читалац дође по препоруку. Тада библиотека постаје више од места где се позајмљују књиге - постаје простор разговора о читању и откривања нових књига и аутора. Ту је улога библиотекара кључна.

* Они који се баве књигом са све већом зебњом указују на све веће могућности вештачке интелигенција која је, као што смо могли да се уверимо, у стању да прави поетска и прозна дела...

- Појава вештачке интелигенције свакако отвара нова питања и изазива одређену бојазан код свих који се баве књигом и писањем. Системи вештачке интелигенције успешно генеришу текстове, па чак и поетске или прозне форме. Ипак, то је само техничко обликовање текста - књижевност је свакако много више. Текстови генерисани вештачком интелигенцијом немају дубину емоција, лични осећај, културни контекст, аутентичан стил аутора.

Стога верујем да вештачка интелигенција може бити користан алат - у претраживању информација, обради података или у појединим аспектима издаваштва - али не може у потпуности заменити људску креативност и књижевно стваралаштво.
За библиотеке је важно да прате ове промене, али и да остану простор који негује читање, критичко мишљење и сусрет са аутентичним књижевним делима. Управо у томе видим и нашу одговорност у савременом друштву.

* На којим пројектима сада радите и шта вам је даље у плану?

- У наредном периоду приоритетно ћу се са својим сарадницима бавити комплетирањем националног фонда, тј. систематском набавком тзв. сербике, односно публикација које се односе на Србију, њену културу, историју и језик, без обзира на то где су и на ком језику објављене. Посебна пажња биће посвећена и реституцији фонда Народне библиотеке Србије, односно трагању за публикацијама које су током историјских околности изгубљене, уништене или расуте по другим институцијама и збиркама. Намера је да се, кад год је то могуће, те публикације набаве за националну библиотеку или бар обезбеде у дигиталној форми, како би поново постале доступне истраживачима и широј јавности.

12. 03. 2026. у 15:16

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ХРВАТИ ВЕЛИКИ И ЈАКИ ЖАЛЕ СЕ ЦЕНТРАЛИ НАТО ЗБОГ СРПСКИХ РАКЕТА: А не смета им војни савез Загреб-Тирана-Приштина

Политика

0 7

ХРВАТИ "ВЕЛИКИ И ЈАКИ" ЖАЛЕ СЕ ЦЕНТРАЛИ НАТО ЗБОГ СРПСКИХ РАКЕТА: А не смета им војни савез Загреб-Тирана-Приштина

ПРЕМИЈЕР Хрватске Андреј Пленковић рекао је данас, коментаришући то што Војска Србије располаже новом хиперсоничном квазибалистичком ракетом кинеске производње ЦМ-400, да ће "разговарати са партнерима у НАТО и упозорити их на такво наоружање".

12. 03. 2026. у 19:25