БЕГ У ЛЕПОТУ ПРЕДЕЛА И СЕЋАЊА: На другом Бијеналу уметности на Малти, Србију ће представљати Соња Жугић, Милош Шарић и Милорад Панић

ТЕМА овогодишњег, другог по реду Бијенала уметности на Малти, које ће бити одржано од 11. марта до 29. маја, гласи: "Чисто, јасно, рез".

Скуп, Милорад Панић, Фото Музеј примењене уметности

У питању је својеврстан позив уметницима да представе своје погледе на питања еколошког загађења, нових праваца у уметности, раскидања са традицијама, односно минимализма у уметности, али и да се позабаве многим друштвено-идеолошким питањима с којима се свет данас суочава.

Овога пута у Павиљону Србије на Малти биће представљен пројекат "Где побећи?" који, као и претходни наступ наше земље, реализује Музеј примењене уметности под покровитељством Министарства културе. Кустос и комесар изложбе је Стеван Мартиновић, в. д. директора МПУ, а на њој ће се наћи уметничке фотографије Соње Жугић и радови вајара Милоша Шарића и Милорада Панића.

- Специфичност Српског павиљона огледа се у томе да сви уметници "одговарају" на задате теме, њихови радови прате савремене токове у уметности и обликовани су према намерама организатора, али се њихова вредност у извесном смислу мери и снагом "локалних", па чак и завичајних наратива који чине семантички одјек уметничких радова - поручују из МПУ.

Фото Музеј примењене уметности

Поетични радови Соње Жугић, названи заједно "Калиграфија предела", чине ахроматски прикази водене површине која се стопила са хоризонтом, исцртани линијама које чине обриси локалне вегетације, наизглед на граници фотографије и цртежа тушем, а на тренутке досежу апстракцију.

- Појачаним контрастима и бираним кадровима, стапају се вода и ваздух и стварају ритам у композицији, користећи поменуте мотиве као интерпункцију у тексту - стоји у опису "Калиграфије предела". - Историја претвара простор у место. Ова једноставна тврдња прикрива сложеност идеолошких процеса повезаних са односом човечанства и наше околине. За почетак, морамо узети у обзир симбиотички однос природе и културе. Раније се природа могла посматрати као безвременска, саморегенеришућа и некако изван културе, но, сада смо све више свесни еколошких импликација техничко-културолошких промена. Наша перцепција природе филтрирана је кроз културна разумевања. Постоји нераскидива веза између пејзажа и цивилизације која се баш на том тлу обликује.

Социјални, културни, политички утицаји, на фотографијама Жугићеве, ишчитавају се у слојевима предела, начин поштовања и третирања окружења и повратни утицај пејзажа на живот у пределу, попут нераскидивог круга узрока и последица, формирају једну целину живота.

Фото Музеј примењене уметности

Радови Милоша Шарића који ће бити представљени на Бијеналу под именом "Трагови" припадају ширем опусу аутора, у којем он истражује теме сећања, нестајања и тихог присуства људског трага. Настали су у различитим фазама и не произилазе из једног тематског оквира, већ из дуготрајног процеса промишљања односа између прошлости и садашњости.

- Полазим од старих, одбачених предмета и традиционалних материјала, пре свега алата, који су изгубили своју првобитну функцију, али не и значење - истиче Шаић о овим својим делима. - У њима је уписано време - рад, употреба, напор и живот. Поновним укључивањем у скулптуралне целине, ти предмети граде нове односе и нову симболику, повезујући лично и колективно искуство.

Радови, како отрива уметник, не нуде готове одговоре, нити настоје да заузму експлицитну активистичку позицију, већ отварају простор за процес сазнања.

- За мене је уметност место у којем прошлост и садашњост ступају у дијалог, а лично искуство постаје опште - објашњава Шарић. - Моја уметност је ненаметљиво али јасно друштвено ангажована кроз теме нестајања традиционалних заната, слабљења породичних вредности и губитка заједништва. Човек је у радовима увек присутан, мада често невидљив - као траг, сећање и мисао. Обликом је понекад наговештен кроз антропоморфне целине, а понекад кроз склопове употребних предмета који асоцирају на фигуру или портрет.

Уметник Милорад Панић представиће дело "Конфигурација Скуп М". Оно припада његовој серији "Скупови", у којој радови представљају пресек различитих система: природног и институционалног, органског и геометријског, унутрашњег и спољашњег простора. Серија "Скупови" представља дуготрајан процес уметничког истраживања у којем се материјал, простор и време сагледавају као међусобно условљени елементи.

- Елементи од теракоте и ливеног алуминијума коришћени су као градивни модули инсталација - пише о овом делу. - Њихова форма и материјалност инспирисане су карбонатним конкрецијама, познатим као лесне лутке - геолошким феноменом чије органске, неправилне структуре произилазе из дуготрајних природних процеса... Полазећи од непосредног контакта са природним локалитетима и геолошким феноменима лесне заравни у Војводини, рад се постепено развијао у правцу испитивања односа између природе и институције, места и не-места, органског и конструисаног. 

Препоручујемо

Култура

0 0

ЗАВЕШТАЛА СЛИКЕ СВОЈОЈ НАЦИЈИ: Предавањем о Катарини Ивановић у САНУ започиње циклус "Српске уметнице 19. и 20. века (Доба утемељења)"

02. 03. 2026. у 16:05

Култура

0 0

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ "ХОДОЧАШЋЕ НА КРФ" ЉУБОМИРА САРАМАНДИЋА У ГАЛЕРИЈИ '73: Страдање и васкрс српске војске

02. 03. 2026. у 15:56

Култура

0 0

"НОВОСТИ" ВАС ВОДЕ У АТЕЉЕ 212. Погледајте представу “Нестајање“

02. 03. 2026. у 11:02

Култура

0 3

ПЛЕС ПОЧИЊЕ "ОКРЕТАЊЕМ КОСТИЈУ" : Београдски фестивал игре од 13. марта до 8. априла окупља врхунске уметнике и трупе

27. 02. 2026. у 18:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације