Култура

ЗЛАТО СКРИВЕНО У БАНАТСКОЈ РАВНИЦИ: У Народном музеју Србије представљена књига "Заштитна археолошка истраживања Јужног Баната"

Миљана Краљ

26. 02. 2026. у 14:28

ДРАГОЦЕНИ налаз од 12 златних украса за косу и ланчића са 21 каричицом, из оставе на Грмушиној коси, код Скореновца, представљен је у Народном музеју Србије, заједно са књигом која описује истраживање током кога је пронађен, насловљеном "Заштитна археолошка истраживања Јужног Баната: Траса магистралног гасовода на територији Града Панчева и општина Ковин и Опово".

ЗЛАТО СКРИВЕНО У БАНАТСКОЈ РАВНИЦИ: У Народном музеју Србије представљена књига Заштитна археолошка истраживања Јужног Баната

Наиме, велики тим стручњака из више установа заштите, на челу са археологом Завода за заштиту споменика културе у Панчеву Мајом Живковић, као руководиоцем ископавања је током 2019, на простору захваћеном гасоводном трасом, открио више од 100 археолошких целина, са више од 10.000 покретних налаза - керамичких посуда, металних предмета, новчића... Живановићева је и уредник зборника којим се сада представља овај својеврсни археолошки подвиг.

На деоници од бугарске до мађарске границе, дугој око 70 километара, истакла је рецезент др Драгана Антоновић, научни саветник у пензији Археолошког института, истражено је, током три месеца, шест од 10 пронађених локалитета - четири једнослојна и два вишеслојна.

- На вишеслојним локалитетима пронађени су бронзано доба, старије бронзано доба, касна антика - објаснила је Антоновићева.

Поред археолошких, како је рекла, спроведене су и антрополошке анализе људских остатака из пронађених гробова, као и ботаничке, петролошке и зоолошке анализе, а као вредност публикације Антоновићева је нагласила вештину у сажимању многобројних података до којих се дошло током опсежног испитивања.

Тим од 60 стручњака

РУКОВОДИЛАЦ истраживања и уредница зборника је грађу у књизи организовала према истраженим локалитетима: Грмушина коса код Скореновца, Веровац 1 код Баваништа, Веровац 2 код Баваништа, Пољопривредни комбинат "Стари Тамиш" код Панчева, Мале ливаде код Глогоња и Водице код Баранде. Реч је, како пише у предговору Маја Живковић, о локалитетима који су били угрожени изградњом гасовода:

- Они су заузимали велику површину, због чега је било неопходно ангажовање многих стручњака. Пошто је реч о заштитним археолошким ископавањима, пред руководиоца радова био је постављен деликатан задатак да се и у ограниченом временском опсегу професионално испитају угрожени локалитети, и то према одредбама уговора са инвеститором. Стручни тим који се састојао од 60 чланова истражио је површину од 25.000 метара квадратних.

Према речима Гордане Гаврић, археолога-конзерватора и саветника директора Задужбине светог манастира Хиландара, ово истраживање донело је револуционарне податке за укупну прошлост Јужног Баната. Она се осврнула и на изазове који су пратили ископавање:

- Док вам је над главом инвеститор који је нерадо финасирао истраживање, док вам дани у календару нестају вртоглавом брзином, док вам отворене сонде прво пржи сунце у зениту, а потом запљускију кише и снегови, трудите се да сачувате сваки траг прошлости. Такав посао могао је да изнесе једино стручњак који влада и теоријским и практичним археолошким знањем, и уз поседовање изузетних организаторских способности - рекла је Гаврићева, напоменувши да су често археолошка прегнућа угрожена не само од инвеститора, већ и од колега, посебно аритеката, који доминирају у служби заштите. - Цитирала бих књижевницу Маргарет Јурсенар, прву жену која је ушла у француску Академију: "Љубитељ лепоте најзад свуда нађе златну жицу, и у најодвратнијем земљишту, да би осетио, држећи у рукама та фрагментарна ремек-дела, укаљана или поломљена, оно задовољство зналца, скупљача грнчарије која се сматра простом".

Накит у керамичкој урни

ОД праисторијских јама и античких пећи, до средњовековних насеља, јужни Банат нам је још једном потврдио да је одувек био простор динамичног живота и непрекидног кретања - истакла је Бојана Борић Брешковић, директор Народног музеја, подсећајући на вредност накита изложеног у Атријуму. - Овај накит, уметничко дело средњег бронзаног доба, настао око 1.500 година пре нове ере, плени својом лепотом, али је његов прави значај у археолошком контексту. Златни предмети укупне тежине 127,8 грама нису пронађени расути, већ као намерно похрањена целина унутар мале, крашене керамичке урне, скривене испод поднице једне касније, касноантиочке пећи. Реч је о врхунским примерцима праисторијског златарства - од прецизно тордираних жица до масивних, богато декорисаних комада, који сведоче о невероватној занатској вештини и етици и потврђују висок друштвени и економски статус заједница које су насељавале ове просторе пре три и по миленијума.

За др Марију Љуштину, ванредног професора Одељења археологије Филозофског факултета БУ, ова публикација је научно-уметничко дело, које нуди свеобухватну слику о прошлости. А сложеност и мултидисциплинарност са којом су истражени локалитети у Јужном Банату, за професорку Љуштину представљају пример археологије 21. века.

На јучерашњој промоцији, у пуном Атријуму Народног музеја, говорили су и Дарко Јешић, већник за културу града Панчева и Милица Минић, директор Завода за заштиту споменика културе у Панчеву, док је ауторка Маја Живковић захвалила свим колегама и сарадницима.

26. 02. 2026. у 14:32

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ЗАШТО БЛОКАДЕРИ ХОЋЕ ДА УБИЈУ ВУЧИЋА? Нешић и Вучићевић о монструозним плановима (ВИДЕО)

Политика

0 12

ЗАШТО БЛОКАДЕРИ ХОЋЕ ДА УБИЈУ ВУЧИЋА? Нешић и Вучићевић о монструозним плановима (ВИДЕО)

БЛОКАДЕРИ хоће да убију председника Александра Вучића зато што им смета Србија каква јесте и зато што су свесни да ни за 100 година не могу да ураде оно што Вучић уради за два дана, истичу главна уредница портала "Новости" Андријана Нешић и председница Асоцијације новинара Србије (АНС) Ивана Вучићевић.

26. 02. 2026. у 11:01