БИЛО ЈЕ ТО ВИШЕ ОД ТЕЛЕВИЗИЈЕ: Зашто је ноћни програм ЈРТ-а и данас недостижан

У ВРЕМЕ када је телевизија завршавала емитовање државном химном, појава ноћног програма донела је слободу и садржаје који су заувек променили визуру домаћих медија.

Фото: Принтсцреен/Јутјуб/AcaRadio

Деценијама је југословенска телевизија била синоним за ред, дисциплину и строго контролисан садржај, имајући у виду једнопартијски систем у коме смо живели. Међутим, средином осамдесетих година прошлог века, мрак који је наступао након поноћи почео је да испуњава нови, динамичан и често неконвенционалан дух. Ноћни програм у оквиру Југословенске радио-телевизије (ЈРТ) није био само продужетак шеме, већ потпуно нова филозофија комуникације која је срушила такозвани „четврти зид” између студија и гледалаца.

Прозор у свет - Серије због којих се није спавало

Ноћни термини били су резервисани за оно што је за ударни термин, односно популарни „прајм тајм”, било „превише експериментално” или западњачки. Управо тада смо откривали наслове који данас имају култни статус и још увек се траже на бројним стриминг платформама. Уз пригушена светла, Југославија је грозничаво пратила мистични „Твин Пикс” (Twin Peaks) Дејвида Линча, док су нас у свет врцавог америчког хумора уводиле „Златне девојке“ (The Golden Girls), „Драги Џоне“ (Dear John) и „Кафић Уздравље“(Cheers).

За љубитеље акције и специфичне естетике осамдесетих, ту су били „Пороци Мајамија” (Miami Vice), а бритак британски хумор се учио уз култних серија „Ало, ало!” ('Allo 'Allo!)  „Мућке” (Only Fools and Horses) и „Црна Гуја“ (Blackadder). Биле су ту и сапунице попут „Династије”(Dynasty), која је из „прајм тајма” прешла у ноћни термин, а коју су у стопу пратили „Санта Барбара” (Santa Barbara) и „Повратак у Идн” (Return to Eden). Ови садржаји нису били само забава; они су били први прави прозор у поп-културу која је до тада „на кашичицу” стизала до домаћих екрана.

Револуција из студија: Од „Црне овце” до „Сове”

Медијска револуција осамдесетих година прошлог века била је заједнички подухват ТВ центара велике државе, од којих је сваки донео специфичан печат новој ери телевизије. Све је почело 31. јануара 1986. када је ТВ Сарајево лансирала „Црну овцу”, први ноћни програм који је унео дух „новог примитивизма”, алтернативну музику и до тада невиђену лежерност. Иако је емисија брзо забрањена због скандалозног снимка од свега 40 секунди који је оцењен као „блудан” за тадашње социјалистичке норме, она је отворила пут програму „И ноћ и дан”(касније „Ноћ и дан“). Ова емисија је постала синоним за врхунску забаву и „главни кривац” за масовну популарност „Летећег циркуса Монтија Пајтона” (Monty Python's Flying Circus) на нашим просторима, спајајући гледаоце од Триглава до Ђевђелије све до предвечерја ратних сукоба.

Истовремено, ТВ Загреб је кроз „Програм Плус” (покренут у лето 1985. године) увела западњачки концепт ТВ маратона и премијерних страних филмова и серија, али је и она, уз новосадску телевизију, повремено пробијала лед емитовањем еротски провокативнијих садржаја. Са друге стране ТВ Београд  је неговала уметничку интиму у емисијама попут „Петком у 22”. Посебан значај имао је и њен култни ноћни програм „Бис“ (касније „Увек са Вама“), који је био омиљен због емитовања популарних страних серија и филмова,попут „ Магнума“(Magnum P.I ) и „ Случајних партнера“(Moonlighting) чиме је београдски студио постао незаобилазна тачка за љубитеље играног програма. ТВ Нови Сад је са својом „Бојом ноћи“ постала главни предводник у емитовању „софт” еротике; култни наслови попут серијала „Емануела” и естетски дотерани кратки филмови давали су овом програму дозу мистичности „забрањеног воћа” на самој ивици тадашњих моралних граница.

Технолошке и продукцијске стандарде поставила је ТВ Љубљана својим програмом „Сова”, који је захваљујући географској близини Западу масовно користио компјутерску графику, видео-арт и дуге музичке маратоне који су поред филмског и серијског програма биле посебност љубљанског концепта ноћног програма. Специфичан допринос дала је и ТВ Скопље која је свој термин „За добру ноћ” претворила у уточиште за љубитеље британског хумора и квалитетних страних серија, остајући упамћена по хитовима као што је „Ни пени више, ни пени мање” (Not A Penny More, Not A Penny Less) по роману Џефрија Арчера, али и по брзом откупљивању атрактивних западних акционих наслова. Тако је кроз различите сензибилитете — од сарајевског пркоса и београдске интиме до новосадске еротике и словеначког футуризма — ноћни програм постао најмодернији прозор у свет тадашњег ЈРТ-а.

Интеракција уживо: „Хало, да ли се чујемо?”

Оно што је ноћни програм чинило недостижним и аутентичним јесте прва права медијска интеракција. Док је дневни програм био строго једносмеран и формалан, ноћу су се буквално „отварале линије” за гледаоце. Могућност да се неко из било ког дела земље укључи уживо у програм, постави шкакљиво питање госту, учествује у квизу или једноставно наручи омиљену песму, за то време је била потпуно револуционарна. Тај јединствени осећај заједништва у касним сатима, уз култну реченицу „Хало, да ли се чујемо?”, претворио је телевизију у живи организам који пулсира заједно са својом публиком, рушећи баријеру између хладног студија и топлих дневних соба широм земље.

Наслеђе: Од Трећег канала до данашњих стриминг платформи

Након распада ЈРТ система, ову специфичну енергију и бунтовни дух наставили су београдски Трећи канал (3К) и новосадски НС Плус. Они су, заправо, били концентрисани концепт ноћног програма преточен у целодневно емитовање – брз, духовит, визуелно иновативан и интиман. Данас, када је све доступно „на клик”, некадашњи филмски и серијски маратони ноћног програма преселили су се на стриминг платформе попут Нетфликса (Netflix) или ХБО-а (HBO), док дух слободних разговора и алтернативе живи кроз подкасте. 

Међутим, они који су пре тридесет и више година чекали поноћ уз шум „снегом” прекривеног екрана, знају да је тај осећај ишчекивања нечег новог и „забрањеног” био неупоредив са било чим што нуди данашњи дигитални свет.

БОНУС ВИДЕО: 

Препоручујемо

Култура

0 11

СВЕТ ГЛАМУРА И ИНТРИГА: 45 година како је „Династија” променила свет

12. 02. 2026. у 15:55

Култура

0 1

ЏЕЈН ОСТИН КАО „ВЕЛИКА СЕСТРА” МИР-ЈАМ: Како је једна Енглескиња освојила српска срца

19. 02. 2026. у 16:49

Култура

0 12

ИДЕЈА ЗА „УБИСТВО У ОРИЈЕНТ ЕКСПРЕСУ “ РОЂЕНА У СРБИЈИ: 50 година од смрти Агате Кристи - "краљице злочина"

21. 01. 2026. у 16:48

Друштво

1 8

СВЕТИЊА КОЈА ВЕКОВИМА МИРОТОЧИ: Чудесна снага гроба Светог Симеона у Студеници (ФОТО)

26. 02. 2026. у 19:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације