“РУДАР” ИЗ АРХИВА И ЗБИРКИ: Историчар Радивоје Бојовић из Чачка пола века трагао за наслеђем знаменитих личности
СВОЈЕ трагове вредни истраживач оставио је у седам поставки, на 39 изложби, 200 записа
Фото: Приватна архива
За време студија историје на Филозофском факултету у Београду, Чачанин Радивоје Бојовић је на Тројчиданске задушнице одлазио на Ново гробље, у нади да ће срести неког од потомака ратника, доћи до извора података.
Фото: Приватна архива
- Стајао сам крај гроба пешадијског бригадног генерала Михаила Милићевића, команданта трећег батаљона 10. кадровског пука у одбрани Београда у Великом рату. Појавила се госпођа и тутнула ми у руке кадионицу да, као мушка глава, окадим гроб. Кад ме упитала: "Коме сте ви дошли, кога чекате", неспретно сам рекао: "Тебе", а она ме је изненађено и уплашено гледала. Захваљујући том сусрету са госпођом Дорословачки из рода супруге генерала, која је бринула о гробу, као и каснијим везама, успео сам да у чачански музеј донесем Карађорђеву звезду и Орден Легије части Милићевића.
Војвода без музеја
БИЛО је довољно експоната, од униформи, до оружја, одликовања, диплома и бројних докумената за отварање меморијалног музеја војводе Бојовића у Чачку. Рађен је пројекат, трагало се и за објектом за спомен-кућу... Али, власт и Музеј су имали прече послове?! А војвода је био везан за моравички округ: у Радаљево се доселила породица после бекства из завичаја, са Златара, у Чачку и Придворици је неко време боравио део породице војводе за време окупације у Великом рату. У Чачку је до 1933. године живео војводин брат владика Јефрем, казује Бојовић.
Пре четири године пензионисан историчар, кустос и саветник у Народном музеју у Чачку Радивоје Бојовић (71) пола века је, уз десетак година волонтерског рада на почетку каријере, неуморно и страсно копао по архивској грађи као рудар за жицама блага. Трагао је по збиркама, албумима и заоставштинама за сведочанствима, животописима и судбинама знаменитих личности, улазио у преко 600 домова, сабирајући тако грађу и експонате и приређујући седам сталних поставки (као аутор или коаутор), те реализујући 39 изложби, које су пред публиком биле 105 пута, а неке и у иностранству и остављајући траг у преко 200 библиографских јединица.
- Поставка посвећена периоду од 1804. до 1941. је драгуљ чачанског музеја, а отварање спомен-соба војводе Петра Бојовића у завичајном одељењу ужичког Музеја у Новој Вароши била је велико откриће и значајан догађај поводом 100. годишњице Великог рата. Изложбе посвећене команданту Прве армије и начелнику Штаба Врховне команде и тематици Великог рата обишле су 21 град у Србији, затим у иностранству - истиче од недавно добитник националне пензије за допринос култури.
Фото: Приватна архива
Бојовић је са посебном посвећеношћу трагао за заоставштином војводе Бојовића, која је расута и развлачена деценијама. Војвода му је негде на крају родбинске линије, али су му
драгоцена биле везе ђеда Добрице са војводиним потомцима и члановима фамилије, те упорност да дође до дела заоставштине, коју је чувао Коста Ракић.
- Нејасно ми је зашто нико није посветио пажњу, нити су држава и Војни музеј у Београду одговорили негде педесетих година прошлог века на понуду да преузму заоставштину војводе Петра Бојовића, са кућом у којој је живео у Београду - казује историчар Бојовић.
Архивска и теренска истраживања допринела су да је у Музеј пренео 130 личних заоставштина, са око 10.000 предмета, од владарских породица, официра, научника, свештеника. Једно од великих музејских открића била је библиотека проте Вићентија Поповића и синова, чије најстарије књиге потичу из 16. века, уз коју је постојала и прва нумизматичка збирка у Чачку.
Истраживао је и у Москви, Паризу, Харкову, Кијеву, Љубљани, Загребу, а познавање архивских и музејских фондова омогућило му је да дође до изузетно значајног открића етнографске збирке Надежде Петровић.
ПОТПИСУЈЕ СЕ ИСТОРИЈСКИ УГОВОР: Војводина постаје чвориште Европе, креће градња гигантске саобраћајнице (ФОТО/ВИДЕО)
ПРОЈЕКАТ Осмех Војводине обухвата изградњу 185 км брзе саобраћајнице, са 46 мостова и 34 надвожњака, чиме се смањује време путовања.
18. 03. 2026. у 09:30
КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром
ОВЕ седмице пре тачно 45 година, српски народ и Српска православна црква занемели су пред призором који је наговестио деценије страдања на Косову и Метохији.
17. 03. 2026. у 19:10
Мирослав 33 године живи под земљом, без струје и воде: Хуманитарац поделио причу која је расплакала многе (ВИДЕО)
ДЕКА Мирослав из села Дворска код Крупња већ 33 године живи у земуници без струје и воде, а његов вапај за помоћ дирнуо је хуманитарца Марка Николића.
14. 03. 2026. у 11:54
Коментари (0)