ОД ФОРМЕ ДО ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИХ ДИЛЕМА: У Галерији-легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, МСУБ представиће д
У ПРОГРАМУ посвећеном значајним ауторима домаће и регионалне сцене, у Галерији-легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, београдски Музеј савремене уметности представиће дела Драгана Јеленковића истакнутог савременог ствараоца, који деценијама истражује границе између слике, објеката и простора.
Фото Владимир Павић
Изложба названа "Аритмологија облика", чији је кустос Мирослав Карић, биће пред публиком од петка у 18 часова. Како истичу у МСУБ, Јеленковић припада генерацији уметника, која је током осамдесетих година 20. века мењала и проширивала скулптуру као медиј. Свој ауторски језик формирао је између београдске сцене, где се школовао и интензивно излагао, и војвођанске, где је кроз порекло био активно присутан и препознат као један од носилаца новог сензибилитета.
Избор радова за ову поставку направљен је из уметниковог вишедеценијског опуса, а поставку чине и радови из новије продукције, у којима се бавио истраживањем феномена редефинисања форме. Реч је о делима која се баве актуелним глобалним тренутком, новим начинима комуникације, односом према природи, диктатом обиља информација, превладавањем дигиталне слике.
- Већ у својим првим самосталним и групним наступима показао је посвећеност истраживању формалних и значењских могућности различитих материјала и њихових комбинација (теракота, дрво, бронза, метал, филц, платно) које користи за радове, односно, прецизније, опредмећене облике, чије мотивске референце налазимо у специфичном репертоару свакодневних предмета и профане иконографије - истиче у тексту који прати поставку Мирослав Карић. - Лежаљке, штрудле, хармонике - неки су од визуелних садржаја које Јеленковић доводи у стање нових појавности на граници препознавања, задржавајући у њиховим контурама или фрагментима окидаче сећања и менталних пројекција амбијената, атмосфере непосредног интимног окружења и унутрашњих простора њихових доживљаја.
Мотив куће - појам дома
Фото Владимир Павић, "Солитер", Драган Јеленковић
У РАНИМ годинама стваралаштва мотив куће издвојио се као посебно поље Јеленковићевих трагања за формама у простору, које је постепено освајао грађењем, деконструисањем и умножавањем минијатурних, сведених архитектонских елемената, отварајући њиховим итерацијама у свакој новој поставци шире значењске и конотативне аспекте појма дома - наглашава Карић, анализирајући радове уметника.
Пре него што је уписао је Факултет ликовних уметности, где је магистрирао 1992. године, Јеленковић је завршио одсек за италијански језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. До сада је више од двадесет пута самостално излагао, бавио се и дизајном, био уредник галеријског програма, кустос, уметнички директор међународних пројеката и уредник издавачке делатности Културног центра Панчева. У сарадњи с професором Бранком Павићем основао је мултимедијалну "Радионицу 301" Архитектонског факултета, на коме је био професор до прошле године. Један је и од оснивача асоцијације "Отворена осећајност". Аутор је и уредник више књига, публикација и монографија о савременој уметности и добитник је бројних награда на југословенским и српским манифестацијама.
Међу радовима овог аутора, кустос постваке Мирослав Карић издваја оне настале експериментисањем са материјалима:
- Спектар употребљених материјала постаје разноврснији, укључујући конкретне - стакло, клирит, алуминијумску фолију - и ефемерне, попут смесе за бомбоне, светла, чак и мириса, док радови у финалној поставци добијају комплекснији облик, од site-specific интервенција до скулптуралних амбијената. Увођењем нових поступака, материјалних садржаја па и медија - укључујући дигиталну графику и видео - у уметничку праксу, Јеленковић је остварио суштински преокрет у концептуализовању релација између субјективног и објективног простора, померајући фокус са интроспективних анализа ка рефлексији окружења, чиме је проширио опсег тематских интересовања усмерених ка истраживању савремених цивилизацијских појава, психолошког стања данашњег појединца и знакова еколошке кризе - закључује историчар уметности.
Препоручујемо
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)