ОД ФОРМЕ ДО ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИХ ДИЛЕМА: У Галерији-легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, МСУБ представиће д
У ПРОГРАМУ посвећеном значајним ауторима домаће и регионалне сцене, у Галерији-легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, београдски Музеј савремене уметности представиће дела Драгана Јеленковића истакнутог савременог ствараоца, који деценијама истражује границе између слике, објеката и простора.
Фото Владимир Павић
Изложба названа "Аритмологија облика", чији је кустос Мирослав Карић, биће пред публиком од петка у 18 часова. Како истичу у МСУБ, Јеленковић припада генерацији уметника, која је током осамдесетих година 20. века мењала и проширивала скулптуру као медиј. Свој ауторски језик формирао је између београдске сцене, где се школовао и интензивно излагао, и војвођанске, где је кроз порекло био активно присутан и препознат као један од носилаца новог сензибилитета.
Избор радова за ову поставку направљен је из уметниковог вишедеценијског опуса, а поставку чине и радови из новије продукције, у којима се бавио истраживањем феномена редефинисања форме. Реч је о делима која се баве актуелним глобалним тренутком, новим начинима комуникације, односом према природи, диктатом обиља информација, превладавањем дигиталне слике.
- Већ у својим првим самосталним и групним наступима показао је посвећеност истраживању формалних и значењских могућности различитих материјала и њихових комбинација (теракота, дрво, бронза, метал, филц, платно) које користи за радове, односно, прецизније, опредмећене облике, чије мотивске референце налазимо у специфичном репертоару свакодневних предмета и профане иконографије - истиче у тексту који прати поставку Мирослав Карић. - Лежаљке, штрудле, хармонике - неки су од визуелних садржаја које Јеленковић доводи у стање нових појавности на граници препознавања, задржавајући у њиховим контурама или фрагментима окидаче сећања и менталних пројекција амбијената, атмосфере непосредног интимног окружења и унутрашњих простора њихових доживљаја.
Мотив куће - појам дома
Фото Владимир Павић, "Солитер", Драган Јеленковић
У РАНИМ годинама стваралаштва мотив куће издвојио се као посебно поље Јеленковићевих трагања за формама у простору, које је постепено освајао грађењем, деконструисањем и умножавањем минијатурних, сведених архитектонских елемената, отварајући њиховим итерацијама у свакој новој поставци шире значењске и конотативне аспекте појма дома - наглашава Карић, анализирајући радове уметника.
Пре него што је уписао је Факултет ликовних уметности, где је магистрирао 1992. године, Јеленковић је завршио одсек за италијански језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. До сада је више од двадесет пута самостално излагао, бавио се и дизајном, био уредник галеријског програма, кустос, уметнички директор међународних пројеката и уредник издавачке делатности Културног центра Панчева. У сарадњи с професором Бранком Павићем основао је мултимедијалну "Радионицу 301" Архитектонског факултета, на коме је био професор до прошле године. Један је и од оснивача асоцијације "Отворена осећајност". Аутор је и уредник више књига, публикација и монографија о савременој уметности и добитник је бројних награда на југословенским и српским манифестацијама.
Међу радовима овог аутора, кустос постваке Мирослав Карић издваја оне настале експериментисањем са материјалима:
- Спектар употребљених материјала постаје разноврснији, укључујући конкретне - стакло, клирит, алуминијумску фолију - и ефемерне, попут смесе за бомбоне, светла, чак и мириса, док радови у финалној поставци добијају комплекснији облик, од site-specific интервенција до скулптуралних амбијената. Увођењем нових поступака, материјалних садржаја па и медија - укључујући дигиталну графику и видео - у уметничку праксу, Јеленковић је остварио суштински преокрет у концептуализовању релација између субјективног и објективног простора, померајући фокус са интроспективних анализа ка рефлексији окружења, чиме је проширио опсег тематских интересовања усмерених ка истраживању савремених цивилизацијских појава, психолошког стања данашњег појединца и знакова еколошке кризе - закључује историчар уметности.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
МИЛОРАД ПОБЕДИО НА ИЗБОРИМА С ЈЕДНИМ ГЛАСОМ: Три неважећа листића, а изашло 4 људи - гласао сам за себе, жени рекао да не изађе на изборе
У НЕДЕЉУ су бирачи на укупно 474 бирачка места широм хрватске имали могућност да изађу на допунске локалне изборе на којима се одлучивало о 75 одборника. Избори су одржани у 63 локалне јединице чија већа и скупштине нису имале довољан број одборника из осам националних мањина, односно Хрвата, изабраних у општинама у којима су у мањини на редовним локалним изборима у мају.
09. 10. 2025. у 11:47
УМРЛА ГЛУМИЦА ВАНДА ПЕРДЕЛВИЦ (41): Подлегла повредама у удесу - бициклом се закуцала у врата аута које је отворио сувозач
ГЛУМИЦА је ударила у отворена врата аутомобила, пала и задобила животно опасне повреде главе.
09. 10. 2025. у 19:28
"ТАКВОГ СКОТА ИМАМ И КОД КУЋЕ": Таксиста ИЗБАЦИО Љиљану из возила
ГЛУМИЦА Љиљана Стјепановић била је једна од најзаноснијих глумица, а свој печат оставила је и у серији "Бољи живот".
09. 10. 2025. у 13:32
"БАРАБА": Жика Тодоровић остао без предњег зуба, на глави крвави завоји (ФОТО)
"ПОСЛЕ лакшег неспоразума, сад сам права бараба."
10. 10. 2025. у 19:09
"МАРИНА, ИЗВИНИ" Отворено писмо Верице Ракочевић: "Погрешила сам, нисам знала да је иза свега много боли и жртве"
МОДНА креаторка Верица Ракочевић обратила се путем Инстаграма уметници Марини Абрамовић.
09. 10. 2025. у 22:12
"ЛУПИЛИ" МУ ЗАБРАНУ Хрвати покушали Халиду да сместе аферу: "Улажем новац у Хрватској а онда ме прозивају"
ЧАК и кад су покушавали да га увуку у неку аферу, Халид бешлић је излазио достојанствено и поносно из намештаљки и провокација.
09. 10. 2025. у 08:22
МОЛДАВИЈА ДОНЕЛА ОДЛУКУ ВЕЗАНУ ЗА СРБИЈУ: Ограничили увоз ове намирнице из наше земље
ВЛАДА Молдавије донела је одлуку о привременом ограничењу увоза шећера из Србије, уз образложење да на тај начин жели да заштити домаћу производњу и стабилизује тржиште.
10. 10. 2025. у 13:22
РУСИ ОТКРИЛИ ЧИМЕ СУ СИНОЋ ГАЂАЛИ УКРАЈИНУ: "Одговор на терористичке ударе по цивилним објектима"
РУСКЕ оружане снаге током ноћи извеле су масовни напад на енергетске објекте који напајају војно-индустријски комплекс Украјине, саопштило је Министарство одбране Русије.
10. 10. 2025. у 14:48
"ОТЕЋЕ ВАМ ДЕЦУ! Мирјана Бобић Мојсиловић упозорила родитеље
"ЗАТО, родитељи, док још није касно, зграбите своју децу и забавите их сами!"
09. 10. 2025. у 10:15
Најновије из рубрике
ОБЈАВЉЕНА САБРАНА ДЕЛА МИЛОРАДА ПАВИЋА:Издавачки подухват КЦВ Милош Црњански и Народсне библиотеке Србије
ОБЈАВЉИВАЊЕМ књига „Језичко памћење и песнички облик”, „Историја, сталеж и стил” и „Роман као држава и други огледи”, завршен је трогодишњи капитални пројекат објављивања сабраних књижевноисторијских и есејистичких дела Милорада Павића који су реализовали Културни центар Војводине „Милош Црњански” из Новог Сада и Народна библиотека Србије из Београда.
10. 10. 2025. у 14:47
ЈОВАНА ВУКОЈЕВИЋ ЗА "ТВ НОВОСТИ": Гост кога чекам је Доналд Трамп, а имам навику да испитујем, праштајте пријатељи (ФОТО)
ВЕРУЈЕМ да ће новинарство ипак спасити свет, а да ће телевизија као медиј упркос експанзији друштвених мрежа, опстати. Само треба отворити очи, и то добро. Волим свој посао и једва чекам да се укључе светла рефлектора и да све што сам припремила на најбољи начин саопштим гледаоцима. Да отворе очи, да боље виде, да више знају.
10. 10. 2025. у 12:05
"КРЕТЕНИЗАМ!": Зашто није снимљен филм "На Дрини ћуприја"?
НАШ једини нобеловац није могао да верује када је прочитао сценарио за предстојећу холивдуску продукцију. Иако су му нудли велику своту новца, измене му се нису допале.
09. 10. 2025. у 15:53
ПРВИ ЗАЈЕДНИЧКИ ПРОЈЕКАТ ДВА МУЗЕЈА САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ, ИЗ БЕОГРАДА И ЛИОНА: Лични ставови у политичком пејзажу
КРОЗ око стотину радова - слика, скулптура, видео-инсталација - заједничка изложба београдског Музеја савремене уметности и Музеја савремене уметности у Лиону, прво је француској публици понудила осврт на шест деценија стваралаштва, током којих су савремени аутори постављали изазове друштву и чак предвиђали његове промене.
08. 10. 2025. у 18:52
Коментари (0)