МОЋ НИЈЕ ВИШЕ У ЗНАЊУ НЕГО У НОВЦУ: Интервју/ Вида Огњеновић, академик и редитељ - за евиденцију

ПОД слоганом "Не ућуткујте Сократа" ових дана, испред Виле Станковић у Чортановцима, траје фестивал "Нови тврђава театар".

фото И.Маринковић

До 2. септембра биће изведено пет представа из Србије и региона у такмичарском програму, по избору уметничке директорке Виде Огњеновић, заснованих на класици (Чехов и Достојевски), али и нашим савременицима - Хауарду Брентону, Душку Ковачевићу, Мини Милошевић и самој Види Огњеновић.

О овогодишњој селекцији наша угледна редитељка, драмски писац, педагог и академик Вида Огњеновић каже:

- Фестивал смо изгурали уз најбољу вољу и упорност, јер нисмо добили средства ни од Републике, ни од Покрајине, ни од Града Новог Сада. Другим речима, фестивал се одвија на дуговима. Али не жалимо јер нас публика није напустила,напротив. Зашто ове представе? Основни критеријум је био да буде добра представа.

Ипак, жалите што поједине нисте могли да доведете?

- Морали смо неких да се одрекнемо, као што је "Авенија љубави" из Тбилисија и Грибоједов театра, по приповеткама Ивана Буњина, а изводи се на руском језику. Одлична је, видела сам је на фестивалу у Мађарској. Упутили смо позив, али смо морали да откажемо јер нисмо имали довољно новца да покријемо трошкове.... Иначе, Фестивал је ове године посвећен студентима. Отворила га је студенткиња новосадске Академије уметности Дуња Микић, а две су и на репертоару - обе у извођењу студената Факултета савремене уметности из Београда. Прва је била Play Čehov, а следећа "Професионалац" нашег живог класика Душка Ковачевића, у режији студента Новака Пулетића. Прављена је за отворену сцену, па се радња дешава у дворишту једне зграде. Следи "Тесла" Малог позоришта "Душко Радовић", у режији Ивана Балетића и по тексту Мине Милошевић.

Много је текстова инспирисано генијом из Смиљана?

- Тесла је неисцрпна тема, од Црњанског до других писаца и покушаја. Ово није биографска драма већ коментар на Теслу као човека који је фантастично претварао у стварно. Све је на ивици реалног и пред публиком је дивна сценска композиција. Последњег такмичарског дана долази представа у којој сам ауторка текста и редитељ - "Натпоп Којовић", копродукција Градског позоришта Подгорица и будванског Град театра. Иначе, пре неколико година направили смо асоцијацију позоришних фестивала на отвореном, управо због тога да бисмо размењивали представе, текстове, идеје. Већ смо то радили са једним фестивалом из Копра, када смо довели представу "Југославија, моја дежела".

Ваш јунак Антун Којовић је историјска личност?

- Живео је и у 18. и 19. веку, готово цело једно столеће. Био је учитељ Стефана Митрова Љубише, натпоп каноник Цркве Св. Николе у Будви. Школован је у Лорету (Италија) на строгом и престижном католичком универзитету, одакле се вратио у родну Будву. Пратио је европска збивања, као да је био снабдевен свим овим помагалима за комуникацију које данас имамо.

Због чега вам се још учинио посебним, па сте му посветили драмско дело?

- Фасцинирана сам његовим ставовима према поезији и књижевности који су се потпуно разликовали од тог доба. Дијаметрално другачији од своје околине, оштро јој се супротставао аргументима. Борио се за добру сарадњу са Цетињском митрополијом, па је владика Петар I једно време, на његово инсистирање, био владар Будве и околине - племена Паштровића, Маина и других. Што је најважније, као учитељ је ширио екуменско расположење и идеје, и тако васпитавао младе генерације. Познато је да је Стефан Митров Љубиша захваљујући њему почео да пише на српском, како се онда говорило "словинском језику". До тада га није знао, учио је школу на италијанском. У томе му је помогла његова жена, Грбљанка. Није добро знала италијански, па је уз њу учио српски. Тако да данас док читамо књиге Стефана Митрова Љубише, хвалимо његов изванредни језик. А Којовић је био тај који га је упућивао на књижевност, савремена и класична дела, отварао очи према свету.

Наши некадашњи интелектуалци, пошто су видели свет и стекли знање у њему, враћали су се у отаџбину да оно што су научили поделе са својим народом...

- Данас је друга друштвена констелација. У оно доба било је мање школованих људи и они који су то били, имали су утицаја. Њихов се утицај и тражио и очекивао. Данас је друга конфигурација знања и моћи - моћ више није у знању него у новцу, а политика се труди да овлада новчаним изворима.

Стално се прича о "вишку" фестивала и њиховом репертоарском профилисању. И у скромним околностима увек имају своју публику?

- Последњих година у овој земљи врши се диктатура над културом. Та политичка искључивост, која се као печат ставља на културно деловање, погубна је. Само ове године ускраћено је финансирање за четири фестивала: Стеријино позорје, Шекспир фест, Фестивал међународног еколошког позоришта и Нови тврђава театар. Такође, наше издаваштво је у катастрофалној позицији. Пре свега, наши врхунски приватни издавачи остали су без икакве дотације, одговор на конкурсе је обустављен. Све је одложено за јесен - а конкурисали смо у јануару.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације