ТЕАТАР НА ТЕМЕЉИМА НАРОДНЕ БАШТИНЕ: Предраг Радоњић, управник позоришта у Грачаници, о протеклој сезони и "Косовском циклусу"

У СВАКОМ нашем театру у јулу се подвлачи црта и своде уметнички биланси за протеклу сезону, док се у Народном позоришту Приштина са седиштем у Грачаници и овакви се послови (као и све остало) одвијају у посебним околностима.

фото З.Јовановић Мачак

- Завршен је, заправо, пролећни део сезоне, јер нам се и буџет и програм формира на нивоу календарске године. Протекли период, по мом мишљењу, богат је и успешан. Имали смо једну заосталу премијеру из претходне године, "Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња", у режији Јане Маричић - каже на почетку разговора управник грачаничког театра Предраг Радоњић. - Прво извођење је било у фебруару, играна је на КиМ, у Београду и другим градовима Србије. Свуда наилази на добар пријем, као и остале овогодишње представе.

фото НП Приштина/Грачаница

Прва међу њима била је "Пепељуга", по тексту Игора Бојовића (режија Милан Караџић), рађена у копродукцији са Факултетом уметности у Косовској Митровици. Потом је уследила представа у редитељском читању Оље Ђорђевић "То смо ми", пројекат радионичарског карактера који се бави биографијама, животним искуствима и очекивањима младих глумаца са КиМ. А сада се, увелико, ради на трећем наслову:

- Већ је готово завршена представа "Косовски циклус", у којој се редитељ Никола Завишић на врло креативан, занимљив, уз донекле радионичарски приступ, осврће на нашу епику и шта нам она данас представља. Музички и кореографски биће "преобликовани" познати мотиви, а ја се унапред радујем што се посвећујемо оном што нам је увек у позоришту недостајало - народној књижевности. Важно је да је одржимо у животу и изнесемо на сцену стваралачким преиспитивањем, јер представља највиши домет у српској култури и памћењу. Чини ми се, осим у поезији, да нисмо успевали да баштинимо на прави начин традицију којој се дивила цела Европа и свет. Ако се неко тиме и бавио, обично је бивало у неким баналним или анахроним формама. Иначе, премијера "Косовског циклуса" биће за Дан позоришта, 8. октобра.

фото НП Приштина/Грачаница

"Хасанагиница" Љубе Симовића, подсећа Радоњић, постала је и сама класика настала на - народној класици.

- Ако би требало да тражимо неког нашег Шекспира, колико год то на први поглед изгледало претенциозно, свакако је Симовић и све оно што је он написао. И у овој драми ослањао се на највише домете народне поезије, од које је, уосталом, кренуо и Вук Караџић. Потребна су нам таква дела, мада су врло ретко успевале такве конекције.

Како наглашава наш саговорник, њихово мало позориште које ради у специфичним оклностима (а заправо, нема ни своју зграду) успело је да реализује све што је зацртало:

- И то у ситуацији када је тенденција на КиМ да се гасе све наше инстутуције. Имали смо појачан прититисак, видели смо да се прешло и на институције социјалне заштите, спорта, културе. На нас није било директног напада, али с обзиром на текстове у албанским медијима на КиМ, оглашавања појединих политичара, па и људи из позоришта - живимо у константном страху и притиску. С друге стране, имали смо и сва ова дешавања са протестима у којима је учествовао велики део позоришног света, па је и у нашем ансамблу било таквих иницијатива. Ипак, ми смо у позицији да озбиљно морамо да водимо рачуна како да се у датој ситуацији поставимо и реагујемо. Чини ми се да је био најбољи начин да не само спроведемо план и програм, него и радимо више него икада.

Бојкотом, каже Радоњић, дошли би у парадоксалну ситуацију да,на неки начин, оставрују оно што је намера Приштине. А то је гашење свих српских институција:

- Водили смо разговоре и превладао је став већине да је једина наша права одлука да радимо оно за шта смо плаћени и због чега постојимо, а то је и наша мисија - да Србима на КиМ пружимо културни живот који им је, такође, значајан за опстанак.

Када је о наредној години реч, челни човек грачаничког театра каже да ће представу за децу већ "традиционално" радити са Факултетом уметности у Косовској Митровици, уз две-три вечерње представе.

- Највероватније биће то "Покондирена тиква" у осавремењеној адаптацији и режији Милана Караџића. С њим имамо веома успешну сарадњу, заправо два најиграније представе у новије време су с његовим потписом: "Женидба" и "Рибарске свађе". Посебно ми је задовољство што ћемо радити и једну копродукцију са Никшићким позориштем, могуће Његошевог "Лажног цара Шћепана Малог", уз учешће и Крушевачког позоришта. Иначе, врло нам је важна конекција са Црном Гором, као што смо је увелико успоставили са Републиком Српском.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације