ВОЛЕЛА ЈЕ ДА ПОБЕЂУЈЕ И ПРКОСИ ЖИВОТУ: Књига Радована Сремца о мање познатим детаљима из биографије Рахеле Ферари

У ОРГАНИЗАЦИЈИ Јеврејске општине Београд недавно је представљена књига Радована Сремца "Рахела", посвећена животу и стваралаштву наше велике глумице Рахеле Ферари.

фото Монографија "Рахела"

Монографија доноси драгоцену мемоарску грађу из њене приватне архиве: међу одабраним материјалом први пут су јавности представљене неке фотографије, лична преписка и хемеротека (збирка сачуваних новинских чланака), па је тако пружан интиман увид у живот уметнице изразитог дара и шарма.

фото Википедија/Позоришни музеј Војводине

- Овај рад представља прилог култури сећања на нашу прослављену глумицу и њену породицу. Рахела је рођена у јеврејској породици као Роса Рахел Фројнд. Стицајем животних околности постаће Марија Стојковић, али ће увек, и заувек, носити уметничко име Рахела Ферари - у причу и монографију о животу наше глумице (у издању Завичајног клуба Општине Шид) уводи нас њен творац Радован Сремац, одлучан да због низа нетачних података у медијима и разним текстовима (од имена, места рођења, детињства, па до борбе да преживи Холокауст)сабере чињенице из поузданих извора и сведочења њене породице.

фото Монографија "Рахела"

Породица Фројнд, пише Сремац, потиче из Бачке Паланке и у матичним књигама појављује се још од половине 19. века. Бела Фројнд, отац наше глумице, био је кројач. Преселио се у Стару Пазову и оженио са Еми Лајнер, да би се потом породица настанила у Земуну. По формирању Краљевине СХС нашли су се у Новом Саду, а у браку су добили седморо деце: Јохану, Јули, Јакоба, Етел, Росу, Емила Милана и Емануела. Место рођења Росе Рахел (због честих пресељења) остало је непознаница, али је за себе говорила да је рођена Земунка.

А рођена је 27. августа 1911. године. У Новом Саду завршила је средњу грађанску школу и са тамошњим театром повезала се преко рођака Лајоша Лајнера који је у њему радио као реквизитер. Глумачку каријеру почела је са 19 година у Српском народном позоришту, да би деценију касније отишла у Будимпешту на усавршавање. Исте (1940) прелази у београдско Уметничко позориште. И одмах јој је поверена (главна) улога Султане у Стеријиној "Злој жени" на отварању летње позорнице код Сахат куле на Калемегдану. У то време, делујући често и из другог плана, у мањим улогама, Фераријева је својим креацијама "незгодних" госпођа избијала у први ред, како је запазио театролог Зоран. Т. Јовановић.

Са окупацијом за Рахелу, као и остале Јевреје, почиње доба пошасти. Током рата крила се од Гестапоа и до септембра 1942.променила је чак девет адреса. Онда је уз помоћ пријатељице успела да подмити земунског католичког жупника који јој је у новембру исте године дао лажну крштеницу за мајку (на име Емилија Марија Лајнер), тако да је с њом могла да набави и сопствену као - Розалија Фројнд. Убрзо потом, у београдској цркви Покров Пресвете Богородице прелази у православље и узима име Марија: недељу дана касније, под истим сводом, удаје се за Србина, глумца Александра Стојковића. Званично је постала Марија Стојковић, а брачни пар се често сели и сина првенца добијају у Дубљу. Са црвеноармејцима и тек рођеним дететом у војном камиону долази у Нови Сад.

фото Монографија "Рахела"

- У Новом Саду сам била председница АФЖ. Штрикале смо чарапе за борце на фронту тог дана када смо са радија сазнале да је Немачка капитулирала, а град који је био у кошмару среће, остао је у мени као прва слика слободе - касније се присећала Рахела Ферари.

Већина њене породице страдала је у Аушвицу. Најстарија Ема Фројнд имала је 68, најмлађи Ђурица само две године...

После ослобођења поново је постала члан СНП, да би од самог оснивања Југословенског драмског (1947) ушла у ансамбл ове куће.Уследио је низ маестралних улога, а о њеној легендарној Аксињи у "Јегору Буличову" Михиз је оставио вансеријску критику:

"Особине Аксиње Буличев онакве какве их је креирала Рахела Ферари, њена тврда нетранспонована иронија ограничене жене, њено хронично зимогроживо гунђање, њена невешта трапавост и ситан користољубив кукавичлук, бацају своју сенку и додају по неку нову црту лику сваког партнера на кога се усмери..."

фото Монографија "Рахела"

Филмску славу стицала је често особеним улогама помало сенилних, али мудрих и лукавих бакица, због којих су је волеле и публика и критика. У пензију је отишла 1973, али је остала доживотни почасни члан ЈДП. Преминула је у Београду 12.фебрауара 1994. године. У једном од последњих интервјуа изјавила је:

- Срећна сам. Осећам као дар што нисам постала неки загрижени бабац.

Фото Приватна архива, Монографија Рахела

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације