СНАГА ДУНАВА ОД ПАМТИВЕКА ДО НАШЕГ ДОБА: Музеј науке и технике обележио дан најшире, најдубље и надуже реке код нас
ДУНАВ је по дужини другa рeкa у Eврoпи, али у Србији, у коју улази код Бездана на северозападу, а напушта је на ушћу Тимока, на југоистоку, Дунав je најдужа река. У Србији је најшири, најужи и најдубљи.
Фото Музеј Науке и технике
Овако започиње књига "Дунав у Србији - путовање кроз техничке музеје", која је поводом 29. јуна, Међународног дана реке Дунав, добила своје ново ажурирано издање.
- На овдашњим обалама Дунава поникле су технолошки најнапредније културе праисторијског света, културе Лепенског вира и Винче - пише у уводу овог зборника, чије су уреднице Јелена Јовановић Симић и Зорица Циврић, а објавио га је београдски Музеј науке и технике. - Овде је снага Велике реке искоришћена за изградњу хидроенергетског система који је шездесетих година прошлог века био један од најкомплекснијих система своје врсте у свету. О живoту људи нa Дунaву и сa Дунaвoм, као и о догађајима које река памти нa свом тoку крoз Србиjу, постоје бројна сведочанства, а многа од њих чувају се у техничким музејима.
Фото Музеј Науке и технике
Аутори радова сабраних у овом издању су кустоси, истраживачи историје пловидбе, науке, инжењерства, грађевинарства, ваздухопловства, привреде, пољопривреде, рибарства и живота на Дунаву и поред њега. Из ње се може сазнати о занимљивим, познатим и широј јавности непознатим догађајима чији су јунаци били владари, капетани, бродари и пилоти, градитељи и инжењери, научници, војници, обични људи, као и сам Дунав.
Чувати и рационално користити
МЕЂУНАРОДНА комисија за заштиту Дунава први пут је 29. јун прогласила за дан ове моћне и велике европске реке 2004. године, и то на десету годишњицу потписивања конвенције о њеној заштити, 1994. године у Софији. Музеј науке и технике од пре две године учествује у обележавању Међународног дана реке Дунав, и то манифестацијама, догађајима, кампањама чишћења обала и радионицама како би се истакао значај реке и њених притока за људе, животиње и биљке и нагласила неопходност међусобне сарадње у њеном очувању, рационалном коришћењу и унапређењу.
Текстови откривају детаље о дочеку кнеза Михаила Обреновића у Турн Северину 1867. године, о првим српским паробродима, регулацији пловног пута кроз Ђердап у 19. веку, о математичару на Дунаву - Михаилу Петровићу Аласу, термоелектранама у области Београда, Дунаву као реци вина, немачкој флоти потонулој у Прахову. Као и авионским моторима подигнутим са дна Дунава, првој ватрогасној јединици на води, почецима изградње београдског теретног пристаништа - правог индустријског града на обалама Дунава, одбрани од високих вода у Војводини 1965. године, о Дунаву на поштанским маркама, о остварењу инжењерског сна - изградњи хидроелектране...
Фото Музеј Науке и технике
Поред изласка из штампе овог издања, у Галерији "Александар Деспић" Музеја науке и технике, до краја јула биће одржана и изложба посвећена Дунаву, на којој ће се наћи фотографије експоната из Збирке речног бродарства Музеја науке и технике.
Дунав кроз Србију протиче у дужини од 588 км, и од праисторије, цивилизације Лепенског вира и Винче, па до модерних времена његове обале и воде биле су сведоци разноврсних културних процеса и значајних историјских збивања. На тај огроман потенцијал за истраживања, подсећа музејска саветница Гордана Каровић, и сама подводни археолог. Али, и додаје да, упркос светским трендовима, код нас подводна баштина још није препозната као културни потенцијал, и да локације археолошких и историјских налазишта у кориту Дунава нису довољно познате, што онемогућава рад на њиховој правној и физичкој заштити. Ипак...
Ђердапски брзаци и вирови
У ЂЕРДАПУ је сваки камен обележен од бродараца. Многи лађари и рибари, борећи се столећима са ђердапским брзацима и вировима, разбише и погубише на њима своје бродове и чамце и изгубише животе. Стога, а да би обележили сваки педаљ ових брзака, то свакој стени и сваком прагу наденуше карактеристично име: Разбојник, Калуђеров камен, Краљева и Краљичина стена, Пајина стена, стена Малог Бранка, Великог Бранка, Стевина, Вучићева, Црвена итд. Ту је Спруд љубави, Камен блуда, Спруд туге, Рукавац заблуда, Луда обала. Ту су тајне које ни векови не збрисаше. Читав један велики, али ужасан живот и никад недовршен, претворен у легенду - на ово запажање Маринка Пауновића, из дела "Ђердап и Тимочка крајина", подсећа Гордана Каровић, у тексту "Ђердапски пилоти - лоцови".
- У Збирци речног бродарства налази се известан број добро очуваних, типолошки и хронолошки разноврсних експоната из дунавског корита, који се овом приликом први пут излажу и представљају јавности - наводи Каровићева. - Најстарији међу њима је римска опека са почетка 2. века нове ере, са остатака Трајановог моста који се данас налазе у акумулационом језеру формираном изградњом хидроелектрана "Ђердап 1" и "Ђердап 2". Најдужи икада саграђени антички мост, подигнут између 103. и 105. године, сматран је једним од чуда тадашњег света.
Међу ауторима који су дали свој значајан допинос овом издању су и Саша Шепец, Филип Форкапић, Зорица Циврић, Дарко Младеновић, Ненад Лукић, Снежана Тошева, Илија М. Галоња.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ЈОВАНА ЈОКСИМОВИЋ У ЧУДУ: Шешељ објаснио шта му фали, а у студију прави хаос (ВИДЕО)
Председник СРС др Војислав Шешељ открио је у емисији на Танјуг ТВ да је недавно примио инфузију.
29. 06. 2025. у 17:11
ПАКАО У ШПАНИЈИ: Никада у историји није била таква ситуација
РЕКОРД забележен у Ел Гранаду.
29. 06. 2025. у 22:03
РУСИЈА ЗАПАЊЕНА: Легендарна Јелена Исинбајева се одрекла Путина, а сада је откривено - ово
Једна од најбољих руских спортисткиња свих времена, атлетичарка Јелена Исинбајева, повукла је потез који није наишао на одобравање многих у Руској Федерацији, нарочито јер се десио док траје рат у Украјини. Најновије вести везане за Исинбајеву додатно су шокирале Русију.
29. 06. 2025. у 12:13
ЧУДОТВОРНИ: Видите шта је Мел Гибсон урадио на бунару Светог Саве - и сваки пут се прекрстио (ВИДЕО)
ХОЛИВУДСКА звезда Мел Гибсон гост је манастира Хиландар на Светој Гори.
29. 06. 2025. у 19:13 >> 19:17
ШЕРИЈАТСКИ ЗАКОН И - ОДЕ ГЛАВА: Принцеза (19) свирепо убијена због прељубе - смрт наредио њен деда, не помаже што је краљева кћи
КАДА је саудијска принцеза, Мишал бинт Фахд ал Сауд која је била члан краљевске породице Сауд убијена 1977. године, у јавности је завладао велики и оправдан страх. Имала је само 19 година, а погубљена је због прељубе.
29. 06. 2025. у 19:47 >> 19:48
ЗА ВИДОВДАН, НА ХИЛАНДАРУ: Мел Гибсон поносно позира "поред" Чича Драже (ФОТО)
ФОТОГРАФИЈА која кружи друштвеним мрежама изазвала је велику пажњу корисника из Србије, а многи су одушевљени били овим кадровима.
29. 06. 2025. у 16:32
ДОГОВОРЕНО ПРИМИРЈЕ ИРАНА И ИЗРАЕЛА: Трамп - Крај рата; Бомбе САД нису уништиле нуклеарна постројења? (ФОТО/ВИДЕО)
РАТ Израела и Ирана - 11. дан.
23. 06. 2025. у 08:17 >> 00:53
ХАМНЕИ ПРЕВАРИО ТРАМПА: Америка гађала празно нуклеарно постројење?
ВИСОКИ ирански извори рекли су Реутерсу да је већина високо обогаћеног уранијума на локацији Фордо уклоњена пре америчког напада.
22. 06. 2025. у 10:37
"СЛАГАЛИЦА" ОВО НЕ ПАМТИ: Такмичар од беса полупао тастер
КВИЗ "Слагалица" ретко има несвакидашње ситуације током емитовања, али се необични тренуци дешавају, као и у сваком програму уживо.
29. 06. 2025. у 14:51
Најновије из рубрике
И ЖИВОТ ЈЕ ПРЕПЛИТАЊЕ ЖАНРОВА: Интервју - Режис Варњије, француски редитељ, добитник Оскара
РАДУЈЕМ се што сам у Србији и што вам доносим филм о коме, надам се, нисте много читали јер ћете тако лакше запажати глуму, детаље, сценографију, рекао је добитник Оскара и Златног глобуса, чувени редитељ Режис Варњије, отварајући минуле недеље Фестивал француског филма.
30. 06. 2025. у 07:00
ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Показати право или прикладно лице?
ПОСЛЕ "Бога масакра", очекивало би се од француске високотиражне списатељице Јасмине Резе да овај позориши комад, назван по изразу који симболише католичку пристојност у италијанској култури, буде убојитији, или бар да се одвија у (може и "изневереном") очекивању катастрофе, изазване малограђанштином Борисовог слабачког карактера (Урош Јаковљевић).
30. 06. 2025. у 06:00
ПОЕЗИЈА КОЈА ЛЕЧИ: Јелени Радовановић у Вршцу уручена престижна награда „Васко Попа“
ТРЕЋУ годину заредом престижна награда "Васко Попа" отишла је у руке жене - вишеструко награђиване песникиње Јелене Радовановић, која живи и ради у Немачкој, а стихове ствара на српском и енглеском језику. Плакету са Попиним ликом и новчану награду, коју додељују "Сензал капитал" и Град Вршац, добила је на јучерашњој свечаности, традиционално уприличеној на дан рођења славног песника у његовом Вршцу.
29. 06. 2025. у 20:00
ТРИ ВЕЧЕРИ УЗ ЗВУКЕ ОБОЕ: У сали Београдске филхармоније, од 30. јуна до 2. јула
ТОКОМ осмог издања "Обоа Феста", од 30. јуна до 2. јула у сали Београдске филхармоније биће одржана три концерта, као и изложба инструмената и мајсторски курсеви.
29. 06. 2025. у 06:30
СТИХОВИ КОЈИ СЕ ПАМТЕ: Књижевно вече са Небојшом Миловановићем у Фондацији Mozzart „Поезија жива” по други пут очарала публику
У ВЕЧЕРИ када је свака изговорена реч имала тежину емоције, а сваки тон подсећао на лепоту једноставности, Фондација Mozzart била је по други пут домаћин посебног културног догађаја – књижевне вечери „Поезија жива”, у којој су се глас, стих и музика спојили у јединствен уметнички доживљај.
28. 06. 2025. у 10:00
Коментари (0)