РАЗБИТИ ЗИД ДРЖАВНОГ ЋУТАЊА О ЋИРИЛИЦИ: Које препоруке Савет за српски језик упућује Влади и надлежним министарствима

ТЕШКО је објаснити зашто реч србиста наилази на зид државног ћутања када је у питању ћирилица.

Илустрација Тошо Борковић

Обавезу употребе ћирилице као службеног писма крше данас чак и нека министарства, а држава не улаже довољно енергије да се Устав и закони примењују у пракси.

Ово, за "Новости", каже др Александар Милановић, професор Филолошког факултета у Београду и председник Савета за српски језик, који је основан на предлог Владе Србије, о положају нашег језика и матичног писма.

Задатак Савета је да прати и анализира стање у области употребе српског језика у јавном животу и спроводи мере ради заштите и очувања ћириличког писма као матичног писма.

Управо то је на јучерашњој седници Савета за српски језик и урађено, а како "Новости" сазнају, усвојене су следеће препоруке које ће бити упућене Влади Републике Србије и надлежним министарствима:

- Да се што пре отпочне са израдом новог Закона о службеној употреби језика и писма.

- Да се подржи иницијатива Института за српски језик САНУ о преименовању имена језика у наслову Речника српскохрватског књижевног и народног језика.

- Да се код Унмика и других међународних институција интервенише у вези са заменом ћириличких јавних именовања на српском језику латиничним (називи институција, путокази, именовања места на путевима и др.) на простору Косова и Метохије.

- Да утичу да се у програмима и настави на Државним универзитету у Новом Пазару одбрани истина о српском језику и култури, њиховој историји и савременом стању, што угрожава деловање Бошњачког националног вијећа.

- Да се комплетан материјал за наредни "Експо" у Београду са латинице пребаци на ћирилицу.

- Да интервенишу да се у Агенцији за привредне регистре могу регистровати фирме само ако имају и ћириличко именовање, односно ћириличку верзију именовања.

Да се реши проблем "босанског"

ПРОБЛЕМ са "босанским" (а не бошњачким!) језиком није у науци јер су ту аргументи јасни, већ је генерисан од стране Бошњачког националног већа. Мора се обратити пажња на једну социолошко-политичку ствар, а то је моћ која се уплиће у језичка питања. Подсећам да је на основу нелингвистичког чиниоца настао "нов босански" језик, а у наведеном случају би то била 2005. година. Уколико се овај језик не веже за време, годину настанка, последица је да добијамо настојање да се измени српска културна прошлост пре настанка језика, односно преузимање српског језичког наслеђа.

Фото М. Анђела

Апсурд је у томе што до 2005. није био потребан преводилац а после те године држава издваја повећи новац за споразумевање Срба и Бошњака у Рашкој области. Нада се полаже у Министарство просвете које ће доследно поштовати уставну одредбу о српском језику на свим образовним нивоима - поручује Зоран Аврамовић (на слици).

Савет за српски језик подржао је одлуке о откупу само ћириличких књига од стране Министарства културе и о јединственим уџбеницима за националне дисциплине који би били објављени код државног издавача.

- Медији са националном фреквенцијом, дакле са директном државном помоћи, несметано користе искључиво латиницу, а то важи и за скоро све дневне новине и часописе. Неретко је у питању заштита туђих а не српског националног интереса и једна врста специфичног културног рата, а много чешће је у питању наша небрига и културни јавашлук. Позитиван пример односа државе и Министарства културе јесте оснивање Музеја ћирилице у Рачи код Бајине Баште, који представља диван омаж рачанској преписивачкој школи и прави пример како лепим здањем и добром поставком ћирилицу можемо приближити пре свега млађим генерацијама, али и свим будућим посетиоцима - каже Милановић.

Фото Д. Миловановић

Зашто савет тражи нови Закон о службеној употреби језика и писма? Зато што Закон из 2021. године није целовито решио материју везану за српски језик и писмо, као национални језик, ни друга питања која се тичу језичке проблематике у Републици Србији - објашњава професор Срето Танасић, редовни члан АНУРС, председник Одбора за стандардизацију српског језика и члан Савета за српски језик.

- Има он добрих страна: први пут је уведена одредба о формирању Савета за српски језик.

Али данас смо још увек у ситуацији да се у битним стварима морамо служити већ прадавним законом из социјалистичке ере, када је српски народ и његов језик са писмом био у сасвим другим друштвено-политичким околностима - каже за наш лист Танасић.

- Један од крупних проблема прави нам заоставштина из тог закона по којој се прави разлика између службене и јавне употребе језика. То се одражава и на питање језика, а посебно на употребу српског писма ћирилице. Тако имамо у пракси ситуацију да, позивајући се на магловиту разлику између та два појма, многе домаће фирме избегавају употребу ћирилице, а стране фирме које послују у Србији и стичу приход српским грађанима, и противно њиховој изричитој жељи, пишу све и штампају обрасце искључиво на латиници.

Фото Instangram / EXPO 2027

Има ли тога још негде у Европи?

Ово што је речено, истиче Танасић, није и једини разлог за доношење новог целовитог закона према којем ће бити уређен статус српског језика и писма и других језичких питања примерено данашњој стварности и сагласно српским националним интересима, како се ради и у другим слободним земљама.

Савет за српски језик није заборавио и захукталу кампању за "Експо". Општепозната је ствар, додаје Танасић, да овакви догађаји представљају светску сцену где се сусрећу народи и културе:

- Сваки организатор жели да то искористи да што потпуније представи економију, културу, природне лепоте... своје земље, што може да донесе неслућену добит за ту земљу.

FOTO TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ

Организатори се обично труде да на сваком плану представе оно што је својствено народу и земљи у којој се манифестација организује, и то оно од највреднијег. Просто је несхватљиво како организатор не зна шта у том смислу значи наше писмо ћирилица. На ћирилици, са извесним њеним мењањима, стварамо културу близу хиљаду година, на њој је Мирослављево јеванђеље - један од најскупљих драгуља у европској ризници културне баштине. С друге стране, у културном свету наша ћирилица слови за једно од најсавршенијих писама. Ћирилица је један од најзначајнијих елемената српског културног обрасца. А ми уместо ње убацујемо латиницу. Која је добро помогла за потискивање српског националног идентитета, за превођење Срба католика у други народ, данас за цепање и обесправљивање српског корпуса у Црној Гори. Очекујем да ће се ово моментално исправити.

Чланови Савета, који чине Срето Танасић, Милош Ковачевић, Владан Јовановић, Марина Спасојевић, Александар Милановић, Владимир Пиштало, Селимир Радуловић, Зоран Аврамовић и Миодраг Кајтез, посебну пажњу придају и имену језика у наслову Речника српскохрватског књижевног и народног језика.

- Кад сам био директор Института за српски језик САНУ, примио сам много младих сарадника на Речник; данас су они стасали лексикографи. Данашњи сарадници Института који раде на Речнику тражили су недавно да се назив речника измени. Знам да у овоме увек има оно али. Ипак, крупни су разлози за враћање назива у складу са именом језика. Па и сам Институт је мењао име увођењем атрибута српскохрватски и опет вратио стари назив.

Фото Д. Миловановић

И нема забуне код било кога ко жели да се упозна са његовим делом од 1947. Тако сам и ја као његов директор 2007. године организовао обележавање 60 година рада Института за српски језик САНУ. Издавач Речника је САНУ, а он је речник српске културе; верујем да САНУ може да одлучује о овоме питању. То би унело и нови елан и убрзало његов завршетак, надам се искрено - каже Танасић.

Члан савета Зоран Аврамовић, научни саветник, сматра да би требало да се пошаље молба да се Академија изјасни поводом наслова који садржи назив "српскохрватски језик".

- Стојан Новаковић покреће 1888. године писање Речника српског народног и књижевног језика. На том речнику се радило до 1953. године, тачније до Новосадског договора који уводи "српскохрватски језик", а 1959. године штампа се први том Речника српскохрватског књижевног и народног језика. Речник и његов назив део је структуре српског језика. Апсурдно је да се три деценије задржава име језика које је постојало само у југословенској држави. Откуда толики нехај према одбрани идентитета српског језика - пита се Аврамовић. 

Препоручујемо

Култура

0 0

ОСНОВАН МУЗЕЈ ЋИРИЛИЦЕ У РАЧИ КОД БАЈИНЕ БАШТЕ: Јединствена национална установа културе основана на дан словенске писмености и празника Свет

25. 05. 2025. у 18:00

Репортаже

8 16

"УСРЕД БЕОГРАДА МИ ЗАБРАНИЛИ ДА ПИШЕМ ЋИРИЛИЦОМ": Скандал у продајном објекту познатог ланца апотека

20. 05. 2025. у 19:54

Друштво

0 20

ЋИРИЛИЦУ И ЗАКОНОМ УВЕСТИ У ОБРАЗОВАЊЕ И СВЕ МЕДИЈЕ: Лингвисти траже измену прописа донетог још 1991.

05. 03. 2025. у 10:48

Друштво

0 3

ПОТРЕБАН НОВИ ЗАКОН ДА ОЧУВАМО ЈЕЗИК И ЋИРИЛИЦУ: У месецу српског лингвисти упозоравају на лош положај матерњег говора и писма

04. 03. 2025. у 16:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације