БУРНЕ ДЕЦЕНИЈЕ УСПОНА И ПАДОВА КУЋЕ ПИСАЦА: Удружење књижевника Србије, наш најстарији уметнички дом, обележава 120 година постојања

ПОВОДОМ дана словенске писмености, вечерас у Француској 7 биће уприличен свечани програм у организацији Удружења књижевника Србије, Славистичког друштва Србије и Савеза славистичких друштава Србије.

Фото В. Данилов

Тиме ће, практично почети обележавање 120 година УКС, нашег најстаријег уметничког удружења.

Основано је под именом Српско књижевно друштво 26. маја 1905. године, у просторијама тадашње Српске књижевне задруге, под председавањем књижевног доајена Милана Ђ. Милићевића. Оснивачи и први чланови били су: др Александар Белић, др Драгољуб Павловић, Драгутин Илић, Милован Глишић, Павле Поповић, Радоје Домановић, др Станоје Станојевић, Алекса Шантић, Јован Дучић... Тајним гласањем изабрана је прва управа чији је председник био Симо Матавуљ а секретар Јован Скерлић. Назначени су и главни циљеви: окупљање српских књижевника у једну заједницу, заштита професионалних интереса, уређивање међусобних односа између чланова, уређивање односа према издавачима и публици, побољшавање услова књижевног рада, помоћ члановима или њиховим породицама у случају лоших материјалних прилика.

После краћег застоја у раду обновљено је 1911. године и названо "Друштво српских књижевника", а за председника је изабран Борисав Станковић.

Фото З. Јовановић

После Првог светског рата друштво је обновило рад као "Удружење српских књижевника" а председник је био Бранислав Нушић. После Другог светског рата понело је име најсличније данашњем имену - "Удружење књижевника Народне Републике Србије", а председник је била Исидора Секулић. Остало је забележено да су Удружење водили најистакнутији српски писци: Иво Андрић, Вељко Петровић, Јован Поповић, Душан Матић, Ристо Тошовић, Драган М. Јеремић, Зоран Глушчевић, Иван В. Лалић, Миодраг Булатовић, Јован Христић, Слободан Ракитић, Милован Витезовић...

После званичне вести, октобра 1961. о добијању Нобелове награде, Иво Андрић је управо у згради у Француској 7, дао своју прву званичну изјаву: "Идеал умјетника: тихо живјети и бити у све дане запослен стварањем и најразличитијим формама, али стварањем једино и давањем увијек, да се нема времена да живи и да се има од свих радости само једну једину: велику радост стварања, а потом мирно ишчезнути и оставити се у боји, у линији, у ријечи, у гесту, у звуку, да би се свијетлило вијековима и гријало своје и сваког."
Осврћући се на бурну историју Удружења, садашњи председник Милош Јанковић, за "Новости", каже:

Милош Јанковић, Фото В. Данилов

- УКС је увек делило судбину наше државе и народа имајући, у том свом трајању, и успоне и падове. Период од почетка осамдесетих до половине деведесетих прошлог века, када је чувена адреса, Француска 7, била епицентар друштвеног и културног, па и, рекао бих, политичког живота у Србији, представља звездане тренутке УКС. С друге стране, било је и периода књижевничке апатичности, стагнације, примирености, привидне неактивности и окренутости себи и својим унутрашњим проблемима.

Бора Станковић, Исидора Секулић, Симо Матавуљ, Бранислав Нушић, Фото Википедија

Политика је, по његовим речима, увек имала, а има и данас, омањи или већи утицај на место, улогу, положај и статус УКС.

- Не мислим само на финансијски аспект, на финансирање или одсуство финансирања, што је чешћи случај, програмских активности УКС, и кроз то покушаје одређене врсте "дисциплиновања" писаца и њиховог Удружења, већ и на сталне покушаје да УКС следи неке прокламоване правце, идејне или неке друге, политиком инспирисане или наметане.

Успевали смо, кроз деценије, да останемо своји, мање или више успешно, некад и наглашено опозиционо настројени у односу на власт, некад њој ближе, али ипак своји, самостални, не "прљајући" политикантством и политичарењем изворне принципе око којих је Удружење настало. УКС је један велики збир аутохтоних, самосталних индивидуалаца, талентованих и самосвојних људи, који имају своје идеје и уверења, и уметничка и политичка, и то је њихово право.

Данашње гласило УКС "Књижевне новине", појавило се на киосцима 17. фебруара 1948, а уредници су били револуционар Јован Поповић и надреалиста Милан Дединац. Првих неколико година у редакцијском саставу били су Душан Костић, Милан Богдановић, Скендер Куленовић, Ристо Тошовић, Танасије Младеновић, Чедомир Мирковић, Милош И. Бандић и Зоран Глушчевић. На месту главног и одговорног уредника и директора најдуже је од 1954. до 1968. био Танасије Младеновић, делећи судбину овог листа. Због својих садржаја поједини бројеви су били забрањивани, уредници па и целе редакције смењивани. Уз одређене материјалне потешкоће, "Књижевне новине" и даље излазе, а редакцијом руководи Братислав Р. Милановић. 

Препоручујемо

Култура

0 0

КЊИЖЕВНИЦИ И АМБАСАДОРИ КОД ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА: Обележавање Дана словенске писмености и културе (ФОТО)

24. 05. 2024. у 15:27

Култура

0 0

СЛАВОМИРУ ГВОЗДЕНОВИЋУ УРУЧЕНА НАГРАДА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА "СИМО МАТАВУЉ": На књижевној вечери у Адлигату Гвозденовић и Мирослав Алексић

23. 02. 2024. у 15:18

Култура

0 1

ТАКМИЧИМО СЕ СА РОБОТИМА ЗА ПРАВО ДА СТВАРАМО УМЕТНОСТ: Књижевница Tеа Обрехт на додели награде Луна Вирино

23. 10. 2023. у 14:44

Култура

0 0

У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ: Одржана трибина у знак сећања на страдале у Другом светском рату

18. 04. 2023. у 19:38

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације