ДАО ЈЕ ЖИГ СВОМ ВРЕМЕНУ: На вест о смрти Милана Блануше (1943- 2025), врхунског цртача, графичара, сликара и вајара

КАЖУ ми неки пријатељи да је моје сликарство прилично субверзивно, а ја их питам: "Како би другачије требало да изгледа сликарство данас?" Оно мора да буде критички настројено, са жаоком, да нас дирне, да говори о времену и свету, лошим појавама у друштву. Управо је то моја идеја.

Фото Н. Фифић, архива Новости

Овако је, у једном од многих интервјуа, за "Новости", говорио великан наше ликовне уметности Милан Блануша (1943- 2025), графичар, сликар, скулптор, који нас је напустио, прекјуче у Београду, после краће и тешке болести. Овај аутор европске репутације, створио је у делима и упечатљивог јунака "човека у сивом", нашег савременика у раљама бизниса, ратова, некултуре и свега осталог, како је говорио, што прати ово наше време.

- Реч је о изузетном уметнику, који је, иако графичар по специјализацији, радио сјајне, ангажоване слике, и једнако тако ангажоване скулптуре у теракоти - истиче историчар уметности Саво Поповић који је пре готово деценију Бланушине радове уврстио у свој ауторски пројекат "Војници на плажи", у Продајној галерији Београд. - Његов ангажман није личио на пропагандне летке, већ је уметност остала у првом плану. Тако нешто ретко успева сликарима и вајарима, али је он као велики уметник успевао да никада не западне у ћорсокаке. Остаће упамћене његове монументалне слике бирократа, који у групама "позирају", или уринирају по ексклузивним нужницима, а исте јунаке овековечио је, у нешто мањем формату и у теракоти. И урадио их је много. Био је workaholic. Међународни симпозијум "Тера" у Кикинди му је често и током године отварао врата, па је некада и по неколико месеци проводио тамо стварајући.

Рођен у Јагодини 1943. године, Блануша је на Академији ликовних уметности у Београду 1967. дипломирао одсек сликарства у класи Љубице Цуце Сокић. Постдипломске студије завршио је на Државној високој школи за ликовне уметности у Брауншвајгу 1971, а специјализацију графике на Високој школи за ликовне уметности у Франкфурту на Мајни 1978. Био је редован професор на Академији уметности у Новом Саду. Самостално је излагао у земљи, али и ван ње, и то у Брауншвајгу, Келну, Коперу, Марибору, Паризу... а учествовао је и на бројним колективним изложбама широм света. Нису га мимоилазиле ни награде, ни признања. Добитник је "Политикине" награде из фонда "Владислав Рибникар", награде Октобарског салона, Златне палете УЛУС-а, награде за цртеж на изложби "Цртеж и мала пластика", прве награде Бијенала медитеранских земаља у Александрији. Волео је џез. Свирао саксофон.

Последњих 15 година најинтензивније је сарађивао са галеријом "Рима", која му је организовала четири изложбе, по две у својим просторима у Крагујевцу и Београду. За Бланушин професионализам у овом заједничком послу, оснивач и власник "Риме", Александар Милојевић, каже да има само речи хвале.

- Пре свега био је сјајан човек и врхунски стваралац - наставља саговорник. - Једини је од наших уметника који је успео да у све четири дисциплине - цртежу, слици, графици, скулптури - досегне врхунске домете. А о његовом несебичном педагошком раду, највише говоре успеси његових студената, међу којима су наши водећи уметници средње генерације.

Сарадња са "Римом" трајала је до последњих дана, пре одласка у болницу почетком маја, и како наводи Милојевић, непрекидно су били у плановима за нове пројекте:

- Од њих нећемо одустајати, па ћемо, иако Блануша више није са нама, то и реализовати. Његову изложбу у Београду, са новим делима, планирамо за септембар, октобар. За његову уметност време наставља да ради.

Испраћај Милана Блануше одржан је 21. маја, испред капеле на Старом гробљу у Вршцу, где је  и сахрањен. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације