СВЕТ БЕЛЕЖИО ОКОМ КАМЕРЕ: Преминуо сниматељ Вук Дапчевић

ИСТАКНУТИ српски сниматељ, редитељ и сценариста, стваралац који је током каријере дуге скоро четири деценије снимио на стотине остварења различитих жанрова и форми, Вук Дапчевић, преминуо је јуче у свом дому, после краће болести.

Н. Скендерија

Рођен у Београду 1957, као син једног од најмоћнијих и најугледнијих људи оне, велике Југославије, Пека Дапчевића, Вук је студирао, дипломирао и магистрирао камеру на реномираној филмској академији, ФАМУ у Прагу. Као камерман радио је у РТС, у ТВ Политика где је био и уметнички директор и главни и одговорни уредник, а до последњег дана био је сниматељ телевизијске куће Н1 у чијем је тиму био од оснивања.

Потпис Вука Дапчевића као редитеља и(ли) сниматеља стоји на више од педесет документарних филмова и стотинама телевизијских емисија разних формата - реклама, репортажа, документарних путописа... Познат је по интервјуима и сарадњи са истакнутим светским личностима као што су Јоко Оно, Денис Хопер, Кофи Анан и Спајк Ли. Као аутор, потписује више од 50 документарних и кратких филмова, међу којима се издвајају "Невидљиви живот" (2020), "Избрисано из биографије" (2016), "Толстојева 2" (2021), "Градоначелник" (2021)... Као редован учесник Канског фестивала креативности Cannes Lions и члан Удружења филмских и ТВ уметника Србије, Вук Дапчевић оставио је дубок траг на српској медијској сцени.

Од најранијег детињства свикао је био на живот у двема, међусобно противуречним димензијама - рођен у огромној кући у Ужичкој улици, са две спремачице, баштованом, возачем, али учен да се понаша као и сва остала деца, да су домаће васпитање и радне обавезе најважније ствари, чак спартански васпитаван по методама свог оца Пека, човека војничког кова. Открио је и да му је као седмогодишњаку часове тениса држао Константин Коча Поповић, а да је некако у то доба, у првом разреду основне - тек у читанци прочитао ко је његов отац.

"Вероватно сам био прилично шокиран. Враћајући се кући размишљао сам о томе да ми је тата лик из уџбеника... Родитељи сестру и мене нису оптерећивали собом. Никада се није причало о рату. Пеко и ја нисмо разговарали о том делу његовог живота. С тим сазнањима сам се тек касније сусрео, читајући његове књиге. Пеко је био скроман, дружио се и са обичним, али и са најзначајнијим људима тог времена. Кроз нашу кућу су прошли сви који су нешто представљали, од глумаца Љубише Јовановића и Љубинке Бобић, преко мудрог Михиза и непоновљивог Данила Киша, боема Либера Марконија, великог сликара Пеђе Милосављевића".

Доцније ће Вук, који је све те угледне људе као дечкић посматрао из прикрајка, и сам сусрести и снимити неке од најзнајнијих људи свог доба. Човек чија је прича од самог почетка бивала, на овај или онај начин, филмска - чак и пре његовог рођења, будући да је и сусрету његових родитеља, Пека и прелепе глумице Милене Врсајков, "кумовао" филм, и у свету седме уметности, баш као и у историји телевизије, оставља неизбрисив траг, и наставља да инспирише нове генерације визуелних стваралаца.

Обавеза према презимену

"ТОКОМ целе младости, а и касније, имао сам велику обавезу према свом презимену. Људи су ме увек прво ословљавали са Дапчевићу, тек после сам им био Вук. Изгледало је као да се труде да пронађу нешто лоше у мојим поступцима. Морао сам да чувам очев образ.", испричао је Вук о заиста претешком бремену презимена и порекла које је са рођењем понео, а које је остајало једнако неминовно и огромно без обзира на идеолошки предзнак који му је претходио.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације