НАЈВЕЋА И НАЈСЈАЈНИЈА ПЛАНЕТА У КУЛТУРНОЈ ГАЛАКСИЈИ СРБИЈЕ: Љубимир Симовић оставио дубок траг у драмској литератури и позоришту
У ТО не треба нико више да сумња: са Љубомиром Симовићем наша драмска литература и позориште добили су једног сјајног, прворазредног аутора. До пре годину дана познат као врстан песник, Симовић је "Хасанагиницом" најавио, а "Чудом у Шаргану" недвосмислено потврдио, да је поета у драми нашао форму за оригиналан, изузетно сугестиван, локално-националан и интелектуално универзалан исказ.
фото Н.Бабић
Овим речима Слободан Селенић прокоментарисао је "рађање" Љубомира Симовића као драмског писца.
Праизведба "Хасанагинице" била је у мају 1974. на сцени Народног позоришта у Београду, у режији Желимира Орешковића. Прва Симовићева главна јунакиња била је Неда Спасојевић, а остале ликове оживели су Мида Стевановић, Ксенија Јовановић, Милош Жутић, Михаило Викторовић, Ђорђе Пура... Тих седамдесетих, драма рађена по мотивима познате епске песме постављана је на сцене широм Србије. Видела ју је публика у Крушевцу, Сомбору, Зајечару, Новом Саду, Суботици, Вршцу, Лесковцу, Шапцу, Кикинди и, наравно, у његовом родном Ужицу.
Јагош Марковић, готово три деценије од праизведбе, режирао је исту драму у Народном позоришту у Београду: било је то у децембру 2001. године и, уз многе промене у глумачком ансамблу, ова представа надживела је и самог редитеља - тренутно је најдуговечнији драмски наслов у националном театру.
фото Архива Народног позоришта/Ж.Јовановић
"Чудо у Шаргану" започело је свој позоришни живот октобра 1975, на сцени Атељеа 212 и у редитељском читању Мире Траиловић. И сама представа важила је за позоришно "чудо". Остала је на репертоару до реконструкције куће, а у легендарној подели Иконија је била Мира Бањац, Госпаву је играла Ружица Сокић, Цмиљу - Сека Саблић. У истом театру Дејан Мијач вратио се овом наслову, радећи га као четворосатну представу у фебруару 2002. године. Као у самом тексту, киша је падала без престанка, док су под њом познате ликове тумачили Анита Манчић, Милица Михајловић и Радмила Томовић. У међувремену, "Чудо" се изводило у готово свим српским позориштима: Зајечару, Новом Саду, Крушевцу, Нишу, Вршцу, Крагујевцу, Зрењанину, Сомбору, Лесковцу, Новом Саду, и наравно - Ужицу.
Драма "Путујуће позориште Шопаловић" имала је праизведбу октобра 1985. године (режија Дејан Мијач), на сцени Југословенског драмског позоришта. И овај комад окупио је сам врх нашег глумишта (Миша Јанкетић, Милош Жутић, Ђурђија Цветић, Бранка Петрић, Милан Гутовић, Гојко Шантић), а онда се као многе друге са Симовићевим потписом овенчала признањима: добила је неколико награда на Стеријином позорју 1986. године (најбољи савремени драмски текст, најбоља представа, најбоља режија). Извођена је пет сезона, све до почетка ратова деведесетих. Гостовала је широм бивше Југославије и иностранства. После премијере у ЈДП, исти комад постављен је двадесет пет пута широм бивше СФРЈ и преко стотину пута у иностранству.
фото Архива ЈДП
"Шопаловићи" су премијерно изведени и у Народном позоришту, у марту 2001, у режији Кокана Младеновића. Улоге је поверио Нели Михаиловић, Данијели Угреновић, Владану Гајићу, Миодрагу Кривокапићу, Борису Комненићу, Вери Чукић, Михајлу Лађевцу... Било је то оне године када је на самом њеном измаку Јагош Марковић радио "Хасанагиницу" као први Симовићев текст у својој биографији. Посветиће му се још два пута, и то у ЈДП: са "Шопаловићима" у марту 2020, две године касније и "Чудом у Шаргану".
Из велике редитељске четворке која се враћала Симовићевом делу (Мира Траиловић, Дејан Мијач, Јагош Марковић) данас је међу нама само Егон Савин. "Шопаловиће" је режирао са великим успехом 1995. у Српском народном позоришту, а "Чудо у Шаргану" у Народном 2015. године. Поводом смрти великог писца Савин каже за наш лист:
- Љубомир Симовић је највећа и најсјајнија планета у нашој културној галаксији. Величанствени песник и есејиста, неупоредив драмски писац. Још као млад створио је дела која су постала класика истог дана кад су изведена у позоришту. Раме уз раме са Стеријом, Нушићем, Александром Поповићем и Душком Ковачевићем, његовим драмама српска драмска књижевност постаје једна од најзначајнијих у Европи. Превођен и игран широм света, "Путујуће позориште Шопаловић" је најзначајније наше дело за позориште после Другог светског рата. Слава му...
Луткарски "Косовски бој"
ИСТОРИЈСКА драма "Бој на Косову" (у првој верзији) настала је 1988, а по њој је снимљен и истоимени филм (1989), у режији Здравка Шотре. Друга, скраћена верзија, написана је 2002. и објављена наредне године.
Занимљиво је да је овај комад постављен у Позоришту лутака "Пинокио" (1997) и тако добио нову, несвакидашњу инсценацију.
Препоручујемо
НАГОН, РАЗУМ И ДРУШТВЕНИ ПРИТИСЦИ: Слике проф.др Уроша Недељковића у Галерији САНУ
25. 02. 2026. у 15:04
ОДНОС ЧОВЕКА И ПРИРОДЕ: Радови Радмиле Лиздек у Продајној галерији „Београд“
25. 02. 2026. у 14:30
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)
УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.
25. 02. 2026. у 12:25
ЦЕО РЕГИОН ЈЕ ЗГРОЖЕН! Ево шта је урадила такмичарка лажне државе Косово када је видела Српкињу на победничком постољу
БРУКА и срамота на једном од европских такмичења у теквондоу за младе у Сарајеву!
25. 02. 2026. у 11:35
"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини
У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.
24. 02. 2026. у 09:43
Коментари (0)