ВАПАЈ И ПУТОКАЗ НОВОМ НАРАШТАЈУ: Постхумно објављена књига Драгољуба Петровића поново отвара тему српског језика

ДВА сата пре него што је прошлог 16. новембра у спокоју горњомилановачких Леушића, у 90. години, отишао са животне и научне сцене, лингвиста, дијалектолог и универзитетски професор проф. др Драгољуб Петровић, довршио је своју последњу књигу "Границе српског језика".

Значај Професор Драгољуб Петровић, Фото Д. Дозет

Дело у којем је овај харизматични и изразити мудрословац сажео вишедеценијска сазнања и промишљања о језику и идентитету рода свога, постхумно је објавио новосадски "Прометеј" са директором Зораном Колунџијом на челу.

У уводној напомени свог последњег дела проф. Петровић навео је да је почетни импулс за уобличавање ове књижице "креснуо" кад су учесници Треће интеркатедарске србистичке конференције, на свом јунском скупу 2022. у Тршићу, усвојили Декларацију о границама српског језика.

- Догодило се да је то одмах "насекирало" Хрвате и изазвало њихове бурне реакције и то узимам као основу за "признање" да те реакције нисам разумео будући да се декларација, колико сам је ја схватио, тицала српскога језика и она се ни у којем смислу није могла односити ни на Хрвате нити на "њихов језик". -написао је проф. Петровић.

Нагласио је и да су "за српски језик Хрвати први пут чули током последњих неколико година XIX века" те да им је на Католичком конгресу 1900. наређено "да се одрекну свеукупне своје српске католичке традиције и после били позвани да, под новим, 'хрватским', именом иду у крађу свега онога чега су се тек који тренутак раније одрекли: и српског језика, и српске културе, и српске традиције".

Сматрао је и да је слом српске лингвистике као и српски слом уопште, почео "кад су нам у руке судбину преузели комунисти, кад су Стевановић и Алексић Ивиће протерали у Нови Сад, Ирену и Митра у Институт а тиме и Београд протерали из науке о српском језику".

- И зато ја одавно говорим: да су Ивићи 1950. дошли на Белићеву катедру, тамо би их сваке године слушало онолико студената колико их је у Новом Саду могло чути за све године које су тамо предавали - указивао је проф. Петровић чији је допринос српском језику 2003. и 2010. године овенчан управо високим признањем "Павле Ивић".

У рецензији о последњем и постхумном делу уваженог професора, др Иван Димиријевић подсећа да је званична парадигма о српском језику и народу вођена политичким разлозима, пре него научним.

- Управо због тога, проф Петровић преиспитује ту бечко-берлинску догму, која је и данас присутна и прихваћена, која се чак учи и у школама. Напустити задате оквире, вратити се науци и поново исписати историјску лингвистику, главни је задатак "Граница српског језика" - оценио је др Димитријевић.

Фото ИК "Прометеј"

Наглашава и да од ове књиге нема бољег примера младим научницима од Петровићевог који је до краја живота био активан, свестан, оштроуман, жељан доказивања у науци за коју је, како је доказао личним примером, живео.

У поговору делу "Границе српског језика", др Рајна Драгићевић, професор Филолошког факултета у Београду, истиче да је проф. Петровић сматрао српске језичке границе вазда пространим: и кад су се шириле и преко оних међа на којима су каткад помињане и кад су свођене на стање из 1991. године, пре крупних етничких поремећаја на простору бивше СФРЈ. Срби су увек знали који је њихов језик без обзира на то шта га је обележавало и на којим се просторима ширио.

- Професор Драгољуб Петровић достојанствено је завршио свој овоземаљски пут. Преминуо је пишући књигу. Како је лепа таква смрт! Треба је заслужити - закључила је Рајна Драгићевић.

Тужан због свог народа

ТУЖАН сам, ојађен, због свега што се догађа с мојим народом и његовим језиком. И што су се и на Филолошком и на Филозофском факултету у Београду, лингвисти истањили па се више не примећују: поломише ноге "трчећи за бодовима", не схватајући да су се претворили у лингвисте-трговце - говорио је проф. Петровић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације