ПРЕКО КОЛЕНА САВИТИ СВАКУ РЕЧ: Књигу Иве Андрића под насловом "О писању" приредила Жанета Ђукић Перишић

Д. Богутовић

20. 02. 2025. у 05:00

НА симболичан начин обележавајући 50 година од одласка Иве Андрића (10. октобар 1892. - 13. март 1975), издавачка кућа "Академска књига" управо је објавила Андрићеву књигу "О писању", која је од данас у књижарама, коју је приредила Жанета Ђукић Перишић, одличан зналац и тумач дела књижевног великана.

ПРЕКО КОЛЕНА САВИТИ СВАКУ РЕЧ: Књигу Иве Андрића под насловом О писању приредила Жанета Ђукић Перишић

Фото Музеј града Београда

Књига доноси одабране есеје, фрагменте, мање познате пишчеве записе и необјављене белешке и маргиналије о односу између стварности и уметности, о задацима и дометима књижевности, о посебној улози језика у очувању културе, коментаре о важности речи, о питањима стила, форме, композиције и структуре књижевних дела.

- Андрић посебно наглашава феномен приче, причања и приповедања и указује на путеве и судбину књижевног стварања - каже, за "Новости", Жанета Ђукић Перишић. - Многи записи који сведоче о Андрићевим списатељским искуствима, могу се читати и као добронамерни, рилкеовски интонирани уметнички савети за откривање тајни и вештине писања као и упутства за конкретну књижевну праксу.

Поред разматрања природе уметничког чина и вештине приповедања, Андрић непрекидно истиче значај језика и речи у књижевном стварању. Посвећено се бавећи речима и језиком целог живота, сматрајући их самим животом, он указује на важност везе писца и живог говора људи, на креативни задатак и моћ уметника да језиком саопшти уметничку истину о животу.

Андрић, истиче саговорница, говори о свом раду, сведочећи непосредно о сопственим путевима стварања: тако ће читалац моћи да прочита како настаје једна прича, како треба глачати и по десет пута "преко колена савити" сваку реч, који је стил најбољи, зашто читаоцу писац не сме објаснити све него пустити да се активира његова машта...

У Сокобањи 1942. године, Фото Музеј града Београда

У првом делу књиге под називом "Уметност и стварност" су текстови у којима писац мање-више систематски излаже начела сопствене поетике: ту је његов програмски текст "Разговор са Гојом", затим изводи из мало познатог тзв. сокобањског дневника из 1942. године, као и беседа "О причи и причању" коју је писац изговорио приликом примања Нобелове награде 1961. године. У другом делу књиге - "Савети писцима" - штампани су текстови углавном фрагментарног карактера који језгровито и ефектно дају неку врсту сугестија, предлога или упутстава за писање: Белешке за писца, Белешке о речима, Нешто о стилу и језику, фрагменти из "Знакова поред пута: За писца" и "Свезака", Вечити календар матерњег језика.

- Први пут у овом издању публикују се и одабране маргиналије - поетичке прибелешке, критички коментари и записи, које је Андрић исписивао руком, најчешће графитном оловком, на белинама многих књига из личне библиотеке која се чува у Спомен-музеју Иве Андрића у Београду - каже приређивач уз напомену да су у књизи дате и корисне напомене са подацима који читаоцима могу олакшати разумевање књижевног и историјског контекста настајања текстова.

Жанета Ђукић Перишић, Фото П. Милошевић

Монографија о Меши

ЗБОГ великог интересовања и упита из иностранства - из библиотека, са универзитета и славистичких катедара, али и појединаца - "Академска књига" је одлучила да књигу Жанете Ђукић Перишић "Писац и прича: стваралачка биографија Иве Андрића" преведе на енглески језик како би прича о Андрићевом животу и делу била доступнија страном читаоцу. Књига ће бити објављена до средине лета у преводу на енглески Mери Џонсон Поповић. Ускоро ће бити публикована још два дела о Андрићу: "Андрић и Италија" Марије Митровић и књига "Андрићева поетика сумње" Корнелија Кваса. Жанета Ђукић Перишић већ извесно време ради на "Лексикону Иве Андрића", а у едицији "Велике биографије" припремају се монографије о Јовану Дучићу и Меши Селимовићу.

Фото промо

Коментари

ПОВОДОМ збирке прича "Извидница" Михаила Лалића из 1948. године, Андрић на белини књиге која се налази у његовој библиотеци, бележи коментаре: - Зар се овако прави реченица? Ово је први бачени нацрт реченице; после тога требало је два или три пута мењати је. Он назива четнике издајничка банда. Боље их је тако приказати да читалац сам ускликне: Ово је издајничка банда.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НА СТОЛУ СУ РАТНИ ПРЕДЛОЗИ, БРИСЕЛ ХОЋЕ РАТ! Орбан се хитно јавио из Копенхагена

"НА СТОЛУ СУ РАТНИ ПРЕДЛОЗИ, БРИСЕЛ ХОЋЕ РАТ!" Орбан се хитно јавио из Копенхагена

МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан навео је из Копенхагена, где учествује на самиту Европске политичке заједнице, да је ситуација озбиљна и да се на столу налазе, "отворени, ратно оријентисани предлози".

02. 10. 2025. у 08:59

(МАПЕ) ОВАКО ЋЕ СЕ КРЕТАТИ НЕВРЕМЕ У СРБИЈИ: Погледајте из часа у час, стижу снег и киша (ФОТО)

(МАПЕ) ОВАКО ЋЕ СЕ КРЕТАТИ НЕВРЕМЕ У СРБИЈИ: Погледајте из часа у час, стижу снег и киша (ФОТО)

ПОГЛЕДАЈТЕ како ће се ледени облак кретати над Србијом и које крајеве кад погађа невреме. Данас и сутра облачно са кишом и хладно, осим на северозападу Војводине где ће се задржати суво време, најавио је РХМЗ.

02. 10. 2025. у 10:47

ВЕДРАНА ОГОРЧЕНА: Пилић је био хришћанин! Срамота за Сплит, само мртав Пилић може бити - велики Пилић

ВЕДРАНА ОГОРЧЕНА: "Пилић је био хришћанин! Срамота за Сплит, само мртав Пилић може бити - велики Пилић"

ХРВАТСКИ тениски ас Никола Пилић преминуо је у 87. години живота у Ријеци, а сахрањен је протеклог викенда у Опатији, граду у којем је провео последње дане живота.

02. 10. 2025. у 07:20

Коментари (0)

Техноманија и Никола Симић – Нова Енергија која помера границе