ПРОСВЕЋИВАЛИ И ОБЛИКОВАЛИ НАЦИОНАЛНУ СВЕСТ СВОГ НАРОДА: U галерији Матице српске вечерас ће бити отворена јединствена изложба

СРПСКА уметност у 18.веку била је раскошна.Наш народ по преласку на територију Хабзбуршке монархије прилагодио се барокном и просветитељстком стилу,а наша елита, окупљена око Карловачке митрополије коју су редом чинили припадници племићког сталежа,била је патрон српске културе и просвете,и знатно је утицала и на обликовање националне и политичке свести Срба тога времена.

Фото : ГМС

Потврђује то и изложба „Племство у српској визуелној култури XVIII века“,која ће од вечерас (19.00) у Галерији Матице српске у Новом Саду,пред очима јавности бити све до 1.јуна ове године.

-Ова изложба је добар пример како се кроз излагање одабраних портрета,докумената и предмета из једног периода, може указати на изузетно важан феномен какво је племство у српској историји 18.века – каже др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске.

Језиком ликовне уметности, наглашава саговорница „Новости“, изложба прича причу о племићким породицама,њиховим заслугама и оствареним дометима који су обликовали српско друштво тог времена и поставили темеље српске државности.

-Управо зато ову изложбу приређујемо у оквору Дана државности ове године. Верујемо да ће она привући бројну публику због атрактивности теме и разноврсности изложених експоната – истиче управница ове наше националне галерије.

Јединствена поставка коју чини 87 изузетних експоната - 60 портрета,племићких повеља,публикација ,књига и других докумената, произашла је из докторске дисертације и вишегодишњег истраживања др Александре Человски, кустоса ове Галерије.

- Изложба сведочи о типовима племства, образовању као привилегији, патронима и добротворима,породичним галеријама – каже др Человски,која је на овој теми докторирала 2020.године на Катедри за историју уметност Филозофског факултета у Београду,потом се запослила у ГМС која је њену дисертацију објавила у књизи с насловом који носи и изложба која ће вечерас бити отворена.

Кроз портрете и архивску грађу приказан је феномен племства из различитих перспектива - од стицања племићког статуса, прилагођавања личног идентитета појединца захтевима репрезентативне јавности кроз поручивање портрета, прилагање Цркви, ктиторске активности, патронажу уметности и културе, подизању раскошних курија и двораца па до одабира локација гробних места.

По речима др Человски, племићке титуле стицане су најчешће војним заслугама.Заједничко за све била је припадност православној вероисповести што је у 18 веку била главна идентоитетска категорија и подразумевала је окупљање око Карловачке митрополије.Првенствено су то биле српске породице,али било је и цинцарских и грчких породица.Готово сви митроплити припадали су у то време племићким сталежима.

Најпознатије племићке породице тог доба били су Текелије, Чарнојевићи, Стратимировићи, Рашковићи, Георгијевићи...Гроф из Арада Сава Поповић Текелија (1761 -1842) био је први Србин доктор права и оснивач Текелијанума у Пешти, једне од највећих задужбина изван Србије.На овој изложби видеће се једанаест његових портрета као и неколико примерака књига из личне библиотеке коју је даровао Матици српској.

Поред портрета хабзбуршких владара и Срба племића из Галерије Матице српске, биће изложени и портрети из колекције Народног музеја Србије и Музеја града Београда, али и из Националног музеја Мађарске из Будимпеште, Музеја лепих уметности Будимпешта, Српског црквеног музеја у Сентандреји и Ризнице српске православне епархије темишварске.

Изузетно важни документи и предмети за разумевање племства као друштвеног феномена су повеље о доделама и потврдама племићког статуса подео су колекција Историјског музеја Србије, Војног музеја, Архива Војводине, Музеја Војводине, Музеја Српске православне цркве и Градског музеја Вршац.

Применом савремених технологија представљен је изглед племићких курија подизаних у Банату и Бачкој, а њихов првобитни сјај и репрезентативност дочарани су представљањем резултата пројекта дигиталне реконструкције ентеријера двораца помоћу вештачке интелигенције.

Аутори махом непознати

У НАЈВЕЋЕМ броју портрети српских племића приписују се одређеним ауторима јер су у 18.веку често изостајали потписи сликара.Део портрета које су истраживале претходне генерације историчара уметности, приписује се некима од домаћих мајстора као што је Теодор Илић Чешљар који је насликао неколико портрета породице Текелија.Највећи број аутора остао је непознат – каже др Челоски.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације